Brnabić: Srbija danas zemlja koja pobeđuje
BEOGRAD: Srbija je danas mnogo drugačija zemlja nego 2017. godine i fundamentalno drugačija nego 2014. godine, prestala je da bude zemlja koja niže istorijske poraze i postala zemlja koja pobeđuje, poručila je mandatarka za sastav nove vlade Ana Brnabić, na početku izlaganja ekspozea pred poslanicima.
Počeli smo konačno da verujemo u sebe, u sopstvene kapacitete i uspeh, ne tražimo izgovore za neuspehe. Počeli smo da radimo i prestali da kukamo, rekla je Brnabić koja je vodila i prethodnu vladu, dodajući da joj je čast da po drugi put traži podršku za program rada vlade koji predlaže.
Ona je ukazala da je Srbija, na međunarodnom planu, postala zemlja koja se poštuje i uvažava, vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku, pouzdan je partner za razgovor, a ne zemlja pred koju se postavljaju uslovi i ultimatumi.
Takođe, Srbija je danas finansijski i ekonomski stabilna zemlja, dodala je Brnabić.
Zemlja u kojoj je nezaposlenost na rekordno niskom nivou od 7,3 odsto, prosečna neto plata veća od 500 evra i zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano povećavaju. Zemlja koja je ušla u period stabilnog rasta čija je stopa jedna od najvećih u ovom delu Evrope, a ove godine će verovatno biti najveća, navela je ona.
Mandatarka je rekla da sve to treba da bude na ponos svim građanima, jer smo to, kaže, uradili svi zajedno.
Mandatarka Srbije Ana Brnabić izjavila je da će jedan od prioritetnih ciljeva buduće vlade biti očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na KiM i poručila da naša zemlja neće odustati od dijaloga i formiranja Zajednice srpskih opština.
Istakla je da će, pored zdravstvenih, ova vlada imati ogromne političke izazove, pre svega u odnosima sa Prištinom, nastavkom dijaloga o normalizaciji i uspostavljanju ZSO.
Od ZSO, da budem sasvim jasna, mi nećemo odustati. Mi držimo našu reč, stojimo iza našeg potpisa i očekujemo i od drugih kako bi u dobroj veri nastavili dalje razgovore, rekla je Brnabić u Skupštini Srbije.
Ističe da će nova vlada nastaviti da vodi politiku zaštite vitalnih nacionalnih interesa, mira i saradnje kada je Kosovo i Metohija u pitanju, a sa ciljem zaštite našeg naroda, kulturne i verske baštine na KiM, ali i mira i stabilnosti u čitavom regionu.
Prioriteti će biti nastavak vođenja pregovora sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, unapređenje ekonomskog razvoja i uslova života srpskog stanovništva na KiM i podrška povratku interno raseljenih lica, navela je Brnabić.
Na tom važnom pitanju koje je, ističe, i najveći izazov za dugoročno održivu bezbednost i stabilnost čitavog regiona, vlada će sve svoje aktivnosti i poteze koordinirati s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predstavnicima srpskog naroda na KiM.
Nacionalno i političko jedinstvo po ovom pitanju je naš apsolutni prioritet, zaključila je Brnabić.
Radili smo zajedno, borili smo se zajedno, menjali smo naše navike i razmišljanja, kako bi mi sami bili uspešniji, i kako bi onda naše društvo bilo uspešnije, kazala je Brnabić i dodala:
”Ovo što smo uradili u poslednjih šest do sedam godina je bilo sve osim lako".
Ovo je vlada kontinuiteta, sa šest važnih ciljeva
Mandatarka za sastav nove vlade naglasila je da će nova vlada biti vlada političkog i ekonomskog kontinuiteta i imaće šest ciljeva o kojima će posebno voditi računa.
Ova vlada imaće šest ciljeva o kojima će posebno voditi računa - borba protiv kovida, Kosovo i Metohija, borba protiv organizovanog kriminala i rat protiv mafije, nezavisno odlučivanje Srbije, vladavina prava i ubrzanje reformi i dalje ekonomsko jačanje Srbije, naglasila je Brnabić.
Prvi cilj Vlade Srbije biće borba protiv virusa kovid 19 i jačanje našeg zdravstva, izjavila je danas mandatarka za sastav nove vlade Ana Brnabić.
Pred nama su teški dani i teška zima i još jedna teška godina u kojoj ćemo morati da nastavimo ovu borbu, navela je Brnabić u ekspozeu.
Kaže da očekuju da će svet tek 2022. godine moći da se vrati u nekakvu normalnost, a da će se u ekonomskom smislu svet od ove krize oporaviti tek 2029. godine, s tim što će tada odnos snaga u svetu verovatno biti mnogo drugačiji.
U svemu tome, Srbija mora da nastavi da napreduje i mora da napreduje još brže, naglasila je Brnabić.
U prethodnom periodu, ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila su izuzetno značajna i od 2016. obnovljeno je skoro 80 objekata primarne zdravstvene zaštite.
U toku su radovi na šest velikih domova zdravlja, a pokrenute su i nabavke za dodatne objekte.
Ulažemo više od 200 miliona evra u obnovu i izgradnju 20 opštih bolnica i zdravstvenih centara širom Srbije i više od 300 miliona evra u izgradnju i obnovu klinika i specijalizovanih bolnica. U toku su radovi na KC Srbije, gde će 1. faza biti gotova krajem 2021. godine. Uskoro očekujemo početak radova na kompletnoj rekonstrukciji i izgradnji KC Vojvodine (investicija oko 34 miliona evra) i objavu tendera za KC Kragujevac (30 miliona evra), rekla je Brnabić.
Apsolutni prioritet biće da vlada završi započete projekte zdravstvene infrastrukture i započne nove, a pre svega izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike, Tiršova 2.
Prioritet je da se, u saradnji sa Vojskom Srbije, do kraja godine završe dve potpuno nove kovid bolnice, u Beogradu i Kruševcu.
Nastavićemo da radimo na stalnom povećanju plata u zdravstvu, kao i u njihovu edukaciju, opremu na kojoj rade i uslove u kojima rade, poručila je Brnabić.
Podseća da su do 2013. godine, plate u zdravstvu bile sramno male - plata doktora specijaliste iznosila je 67,540 dinara, dok je plata medicinske sestre iznosila svega 32,454 dinara.
Do 2020. godine, uspeli smo da plate doktora specijalista povećamo 57 odsto, a plate medicinskih sestara 67 odsto, naglasila je Brnabić.
Da bi naše zdravstvo bilo još efikasnije u mandatu ove vlade mora da se otvori nova tema, a to je digitalizacija zdravstva.
Moramo da obezbedimo svim građanima Srbije jedinstveni elektronski zdravstveni karton u kome će biti podaci iz svih zdravstvenih ustanova, dostupni građanima u svakom trenutku, a njihovim lekarima kad god su im potrebni, kaže premijerka.
Na taj način, građani će zaista biti postavljeni u centar zdravstvenog sistema. Povezan zdravstveni sistem će biti mnogo transparentniji, efikasniji i kvalitetniji, uz značajne uštede za državni budžet koje će onda moći da se usmere na zdravstvenu infrastrukturu i plate.
Oblast zdravstva i biomedicinskih nauka, vidimo i kao značajnu priliku za razvoj naše ekonomije i naše političko pozicioniranje. Procena Svetskog ekonomskog foruma je da će svet 2040. godine trošiti 25 hiljada milijardi dolara godišnje na zdravstvo. Kao i u drugim oblastima gde tehnologija izaziva pravu revoluciju, novi igrači imaju šansu za rast koju ne bi imali da ovih promena nema. Mi želimo da što više njih bude iz Srbije i u Srbiji, rekla je Brnabić.
Ona je rekla da će nova vlada u skladu sa potrebama, izazovima sa kojima se suočavamo i rezultatima otvoriti nove teme koje će dalje doprineti snazi naše zemlje i kvalitetu života u njoj.
U ekspozeu pred poslanicima, naglasila je da je neophodno da se gradi dalje na postignutim rezultatima, a svako od ministara će, u svom resoru, imati svoje prioritete, dok će vlada imati osnovne pravce delovanja.
Brnabić je istakla je da je prvi cilj borba protiv virusa Kovid 19 i jačanja našeg zdravstva.
Drugi prioritet je očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Treći cilj je, kako je podvukla, borba protiv organizovanog kriminala i sveobuhvatni rat protiv mafije, dok je cectvrti prioritet očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije.
Zatim, peti prioritet novoj vladi su vladavina prava i ubrzanje reformi na našem evropskom putu, a šesti dalje ekonomsko jačanje Srbije.
Do 2017, kada sam kao mandatar predstavljala program za rad Vlade, ova prva (i najteža) faza transformacije je već dala očigledne rezultate. Srbija je postigla finansijsku i makroekonomsku stabilnost, značajno je smanjena nezaposlenost (na 13 odsto), počeo je da se vidi oporavak ekonomije (rast u 2016. je bio 3,3 odsto), podsetila je ona.
Brnabić je navela da je Srbija značajno poboljšala uslove poslovanja što se videlo kroz skok na Duing Biznis listi Svetske banke i po tome što su strane direktne investicije u Srbiji 2017. već dostigle 2,6 milijardi evra.
Ukazala je da je Srbija krenula da rešava i rešila neka od teških pitanja koja su decenijama ozbiljno ugrožavala naš budžet kao što su Železara Smederevo i RTB Bor, a Srbija je, dodala je, postala kredibilan partner i politički i ekonomski.
Ta Vlada bila je Vlada kontinuiteta sa ekonomskom, unutrašnjom i spoljnom politikom koju je postavio Vučić 2014. godine, s tim što je imala zadatak da krene u sledeću fazu transformacije naše ekonomije i našeg društva, objasnila je ona.
Brnabić je istakla da je ta transformacija, neophodna kako bi nastavili da gradimo našu ekonomiju i jačamo naše društvo, bila je sveopšta digitalizacija - privrede, obrazovanja i javne uprave.
Mandatarka Ana Branbić izjavila je da su mediji i civilno društvo među najvažnijim partnerima buduće vlade u svim reformskim procesima, zbog čega je, kaže, i doneta odluka da se formira novi resor - Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Dodaje da će to Ministarstvo, između ostalog, raditi na unapređenju dijaloga i saradnje sa organizacijama civilnog društva.
Jedan od prvih zadataka tog ministarstva biće da postavi osnovu za dalji rad na Strategiji za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, rekla je Brnabić u Skupštini Srbije, gde je predstavila ekspoze.
Ističe da će Strategija biti sveobuhvatni dokument kojim će vlada zajedno sa civilnim društvom odrediti pravce dalje saradnje.
Vlada će, naglašava Brnabić, raditi i na jačanju demokratskog društva u kojem svi građani uživaju jednaka prava, imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih potencijala i ravnopravno učešće u svim aspektima društvenog, kulturnog, političkog i ekonomskog života.
U skladu sa tim, visoko mesto među prioritetima buduće vlade biće inkluzivno društvo - društvo u kome se razlika poštuje i ceni, i u kojem se aktivno bori protiv diskriminacije i predrasuda u politikama i u praksi, društvo koje pruža jednake šanse za sve svoje građane, zaključila je Brnabić.
Ona je podvukla da je uspešno započeta važna transformacija ka društvu i ekonomiji zasnovanim na znanju i inovacijama.
Ostvarili smo mnogo dinamičniji rast našeg BDP-a: od 2016. do 2020. godine, BDP Srbije je ukupno porastao 14,8 odsto. U 4. kvartalu 2019. godine i u 1. kvartalu 2020., Srbija je ostvarila najviši kvartalni rast BDP-a u Evropi, dok je u 2. kvartalu ostvarila jedan od najmanjih padova privrede. Ove godine bićemo zemlja sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi, prenela je ona.
Stopa nezaposlenosti je, kako je ukazala, opala za preko šest odsto, a registrovana zaposlenost je porasla za skoro 10 odsto, što je oko 200.000 radnih mesta.
Kreditni rejting Srbije je, podseća, unapređen sa BB- na BB i danas smo na korak od investicionog rejtinga.
Učešće javnog duga u BDP-u je dodatno spušteno sa 67,8 odsto krajem 2016, na 48,4 odsto početkom 2020. godine. Iako je ove godine došlo do povećanja učešća javnog duga u BDP-u zbog krize uzrokovane korona virusom, Srbija je uspela da održi nivo učešća javnog duga u BDP-u ispod 60 odsto (56,8odsto), rekla je Brnabić.
Ukazala je da je inflacija održana unutar predviđenih okvira ili je čak išla blago ispod njih.
Mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da će presecanje izvora finansiranja i razbijanje mreže uticaja u državnim organima, politici i medijima onih koji se bave organizovanim kriminalom, biti dve ključne tačke kojima će se zadati "odlučujući udarac organizovanom kriminalu".
Brnabić je naglasila da je pred novom vladom ozbiljna i teška borba protiv organizovanog kriminala i mafije, koja je, kako je navela, pomislila da je jača od države i da može njome da upravlja.
Naš posao je da pokažemo da je država uvek jaka, da sa institucijama nema igranja, da se nikakve veze između predstavnika institucija i kriminalaca neće tolerisati i da niko od njih neće biti zaštićen, poručila je Brnabić.
Kako je kazala, u ovoj borbi prevashodno se obraća bezbednosnim službama koje se moraju posebno baviti bezbednošću predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je objavio i pokrenuo rat protiv mafije.
Svedočimo svaki dan najmonstruoznijim i najbezobzirnijim napadima na njega i njegovu porodicu samo i isključivo sa jednim ciljem: da ga dehumanizuju i kriminalizuju do te mere da svaki napad na njega - verbalni ili fizički - postane očekivan i razumljiv, kaže Brnabić.
Ona je navela da je finansijska moć onih koji se bave organizovanim kriminalom ogromna.
Naša energija da se ovome suprotstavimo mora biti veća. Ovo ću i lično shvatiti kao jedan od mojih zadataka i boriću se za istinu, svakodnevno i neumorno, protiv svih laži koje plasiraju protiv predsednika Republike i njegove porodice, kazala je Brnabić i dodala da će za pobedu nad organizovanim kriminalom biti preko potrebno učešće svih grana vlasti, a, pre svega, pravosuđa.
Pružićemo punu zaštitu svima koji su uključeni u borbu protiv organizovanog kriminala, svaki policijski i finansijski inspektor, tužilac, sudija, novinar ili državni funkcioner koji bude na meti kriminalnih bandi biće pod zaštitom, naglasila je ona.
Očekuje u tom smislu podršku svih građana Srbije, ali i apsolutnu podršku zakonodavne i sudske vlasti.
Ovo je borba za našu zemlju i za budućnost naše dece. Nemam dilemu, u borbi između države i mafije, država će izaći kao pobednik i garantujem da ćemo umeti da zaštitimo volju naših građana i čoveka kome su oni direktno i lično dali poverenje da vodi Srbiju u nove pobede, zaključila je Brnabić.
Strane direktne investicije su dostigle rekordnih 3,6 milijardi evra u 2019. godini, skoro duplo više nego u 2016. godini. Izvoz roba je dostigao 17,5 milijardi evra 2019. godine, što je skoro 46 odsto više nego 2015. godine.
Izvoz IT usluga u 2019. godini bio je, navodi, skoro dva puta veći nego u 2016. godini i iznosio je 1,42 milijarde evra.
Suficit u 2019. godini u razmeni IT usluga najveći je u razmeni bilo koje robe ili usluge iz Srbije.
U nekim oblastima, prema njenim rečima, Srbija je samo u ove prethodne tri godine otišla dalje i menjala se brže nego mnoge zemlje Evrope.
Od 2017. godine, Informatika je obavezan predmet u osnovnim školama od 5. razreda, kada učenici počinju da uče blokovsko programiranje, dok od 6. razreda uče i tekstualno programiranje, da bi se u 8. razredu već susreli s elementima nauke o podacima, objasnila je ona.
Brnabić je ukazala da je od ove školske godine za prvake uveden predmet Digitalni svet kroz koji od malih nogu uče da shvataju svet u kome žive, i da budu spremniji, svestraniji i sa više samopouzdanja nego njihovi vršnjaci u drugim delovima Evrope i sveta.
U srednjim školama skoro 2 odsto učenika ide u specijalizovana IT odeljenja. Obezbedili smo pristup internetu u svim osnovnim školama i uložili smo dodatnih 10 miliona evra u pristup brzom internetu za 1.000 škola. Danas imamo 10.000 digitalnih učionica, a kompletna digitalizacija škola mora da se završi do 2022, rekla je Brnabić.
Fokus i na poljoprivredi, energetici, turizmu, ekologiji
Poljoprivreda, veštačka inteligencija i kulturne industrije, turizam, ekologija, energetika i rudarstvo, takođe su sektori koji su važni za dalji privredni rast, navela je Brnabić.
Brnabić je ukazala da se značaj poljoprivrede i samoodrživosti pokazala više nego ikada tokom kovid krize, kada je Srbija bila jedna od retkih zemalja na svetu koja ni u jednom trenutku nije imala nestašice hrane i osnovnih životnih namirnica, već upravo suprotno, i pored krize, Srbija je bila u prilici da izvozi sirovine i proizvode.
U svom ekspozeu, Brnabić je navela da je se ulaže u sisteme za navodnjavanje, elektrifikaciju polja, automatsku protivgradnu zaštitu, subvencije za obnovu mehanizacije i kupovinu nove opreme, dok se stimuliše unapređenje kvaliteta sadnog materijala i procesa proizvodnje.
Ona je navela da će posebna pažnja biti usmerena na ubrzanje procesa odobravanja i ugovaranja podrške i realizaciju planiranih investicija iz IPARD fonda EU.
Ali, možda i najvažniji novi zadatak za nas je da radimo više na odnosu između poljoprivrede i prehrambene industrije.
Zato smo u Zakonu o ministarstvima predložili da prehrambena industrija iz sektora privrede pređe u sektor poljoprivrede, rekla je Brnabić.
Ona je navela da je jedna od najvećih šansi da u lancu proizvodnje hrane načinimo iskorak ka proizvodima višeg stepena finalizacije i da se, od izvoznika poljoprivrednih proizvoda, transformišemo u izvoznika hrane i gotovih proizvoda.
Tu će nam biti posebno važan sektor vinarstva i vinogradarstva. U najkraćem roku moramo usvojiti Strategiju razvoja vinogradarstva i vinarstva i završiti novi Zakon o vinu, navela je ona.
Kao posebno važnu oblast za novu vladu, navela je veštačku inteligenciju, ukazujući da je Srbija ove godine “skočila” 12 mesta u odnosu na 2019. godinu i sada je 46. zemlja od 194 koje se mere, prva u regionu Balkana.
Osnovaćemo Institut za razvoj veštačke inteligencije u saradnji sa naučno-istraživačkim ustanovama, privredom i javnim sektorom. Cilj nam je da pozicioniramo našu zemlju kao lidera regiona u razvoju veštačke inteligencije, rekla je Brnabić i dodala da je sve to moguće u 2021. godini.
Takođe, navela je da će se vlada u narednom mandatu baviti obrazovanjem mladih talenata u umetnosti i kreativnim delatnostima uopšte.
Radimo na izgradnji novih zgrada i proširenju kapaciteta umetničkih fakulteta, radićemo na unapređenju stručnih umetničkih srednjih škola i jačanju umetničkog gimnazijskog obrazovanja, nastaviti sa ulaganjem u očuvanje kulturnog i arheološkog nasleđa i olakšavanje uslova za rad s fokusom na pojedince - samostalne i slobodne umetnike - čiji ćemo status konačno, posle više decenija, rešiti, rekla je Brnabić.
Kada je reč o turizmu, Brnabić je navela da se u prethodne četiri godine pokazalo da turizam ima značajan potencijal da doprinese dinamičnom rastu i razvoju Srbije.
Ova godina bila pogubna po sektor turizma u čitavom svetu, ali nam je pokazala snažan potencijal domaće turističke ponude koju su u ogromnoj meri koristili naši građani poslednjih meseci, rekla je Brnabić.
Mandatarka Ana Brnabić izjavila je da je najozbiljnija reforma koja čeka buduću vladu uvođenje platnih razreda, kako bi, kaže, svi u javnoj upravi bili plaćeni jedanko u odnosu na radno mesto i odgovornost posla, a ne da njihove plate zavise od toga gde i u kojoj državnoj ustanovi rade.
Navodi da je primena Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave odložena zbog kovid krize za 2022. godinu.
Ovo moramo da završimo i time omogućimo da svi u javnoj upravi budu plaćeni u odnosu na radno mesto i odgovornost posla jednako, poručila je Brnabić.
Kaže da će buduća vlada morati brže da radi i na reformi javnih preduzeća i dodala da je to zahtevan proces u koji je naša zemlja već ušla uz podršku partnera kao što je Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodni monetarni fond (MMF).
Ova reforma neće samo pomoći budžetu, već će značajno podići konkurentnost naše privrede, kaže Brnabić.
Ističe da će naredna vlada završiti i pustiti u rad sistem od ogromnog značaja za Srbiju - Državni centar za čuvanje podataka (data centar) u Kragujevcu.
Podaci naših građana i privrede biće čuvani po najvišim tehničkim i bezbednosnim standardima, a zaključivanjem ugovora sa velikim komercijalnim korisnicima koji budu želeli da svoju opremu i podatke smeste u Data centar, Kragujevac ćemo pretvoriti u regionalni IT centar, istakla je Brnabić.
Prioritetnu reformu, kaže ona, predstavlja i rad na socijalnim kartama koje će omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu, kako bi blagovremeno ostvarili prava na potrebnu podršku.
Ovo će u mnogome unaprediti kontrolu socijalnih davanja i, samim tim, rezultiraće u mnogo boljoj i mnogo više fer raspodeli novca, naglašava Brnabić.
Buduću vladu čeka, navodi, proširenje obuhvata reforme sezonskog zapošljavanja.
Tu reformu je, dodaje Brnabić, vlada uspešno sprovela za sezonske radnike u poljoprivredi, a sada, kaže, obuhvat mora da se proširi i na sektor građevine, turizma i ugostiteljstva i pomoć u kući.
Mandatarka navodi da će vlada sada populacionu politiku staviti u rang čitavog ministarstva.
Kaže da je naša zemlja u prethodnom periodu finansiranjem mera populacione politike postigla značajne rezultate.
U poređenju sa regionom, Srbija, dodaje, jedina beleži rast broja živorođenih u 2019. u odnosu na 2018. godinu.
U 2019. godini u Srbiji su rođene 424 bebe više u odnosu na 2018, a stopa ukupnog fertiliteta (broj dece po ženi) prvi put posle 15 godina veća je od 1,5, navodi Branbić.
Jedan od prioritetnih zadataka biće, ističe, dodatna izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom.
Menjaćemo i pravni okvir kako bi se naknade ubuduće direktno isplaćivale trudnicama od države, a ne preko poslodavca kako bi sprečili kašnjenja u isplatama i obezbedili dodatnu sigurnost trudnicama, rekla je Brnabić.
U planu je, kaže, i rešavanje stambenog pitanja za mlade bračne parove, subvencionisanje vrtića i izdvajanje sredstava za bogatiju mrežu predškolskih ustanova.
Važno je da država, kaže, nastavi i strateška ulaganja u sport.
Rekordna ulaganja u sport u prethodnom periodu, dodaje, imaju za rezultat rekordne uspehe koje je reprezentativni sport zabeležio u prethodnim godinama.
U prethodnih pet godina imamo 265 odsto više osvojenih medalja nego nekada za period od 14 godina. U narednom periodu nastavićemo sa planskim i sistemskim finansiranjem sporta, rekla je Brnabić.
Podsetila je da je prethodna vlada razvila sistem eTurista, koji će vlada nastaviti da koristi za bolje "targetirano" ulaganje, a nastaviće se sa podsticajima za privatne investicije u smeštajne kapacitete u banjskim mestima, kao i sa sistemom vaučera za odmor u Srbiji.
Srbija je, zahvaljujući svemu učinjenom od 2014. godine, danas, bez sumnje, došla u fazu razvoja kada neophodno moramo da se okrenemo temi životne sredine i ekološke održivosti našeg razvoja, poručila je Brnabić.
Ona je navela da kvalitet životne sredine postaje jedno od gorućih pitanja kada se govori o opštem kvalitetu života građana, u vreme kada je nezaposlenost niska, ekonomski prospekti dobri, a plate, iako još uvek niske, ipak u kontinuiranom porastu.
Zato će, naglasila je, povećanje standarda zaštite životne sredine, pre svega kada je reč o otpadnim vodama i čvrstom otpadu i zaštita zdravlja građana, u smislu poboljšanja kvaliteta vazduha, biće među ključnim prioritima vlade, u koje će se značajno ulagati.
Ilustrujući koliki izazov predstavlja prečišćavanje otpadnih voda, navela je da se procenjuje da je za vreme SFRJ, u doba najvećeg infrastrukturnog razvoja, izgrađeno 44 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a mi sada, treba da izgradimo 320 u narednih 15 godina.
Takođe, drugi prioritet je upravljanje otpadom, a u pogledu kvaliteta vazduha, pored proširenja mreže za monitoring kvaliteta vazduha, potreban je novi strateški i pravni okvir, kao i ulaganje u osavremenjivanje sistema grejanja.
To su ogromne investicije, ali do sada moramo da uradimo, rekla je Brnabić.
Po pitanju energetike, nastaviće se sa realizacijom planiranih investicija u energetskoj infrastrutkturi, podizanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija štetnih gasova i efekta staklene bašte, što je, kaže, od posebnog značaja za državu.
Završićemo izgradnju magistralnog gasovoda od granice s Bugarskom do granice sa Mađarskom (tzv. „Turski tok“), započećemo izgradnju gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske i radićemo na proširenju kapaciteta podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, rekla je Brnabić.
Dodala je da će se, u okviru "zelene agende", nadležni truditi da kontinuirano povećavaju udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne i toplotne energije, uz stimulaciju energetske efikasnosti u Srbiji.
Započeli smo izgradnju postrojenja za odsumporavanje gasova u termoelektrani Nikola Tesla A, i nastavićemo sa realizacijom drugih sličnih projekata kako bi čitav energetski sistem učinili ekološki održivim, rekla je Brnabić.
Takođe, sektor rudarstva ostaje važan element privrednog razvoja Srbije.
Tako će, kaže, poseban fokus biti na realizaciji projekta "Jadar“ koji predstavlja veliku priliku za Srbiju, jer se u Loznici nalazi ležište novootkrivenog minerala litijum-borata, "Jadarita“.
Brnabić je rekla da taj projekat ima potencijal da pozicionira Srbiju kao značajnog snabdevača svetskog tržišta za proizvodnju litijumskih baterija za električna vozila i skladištenje energije.
Naš cilj je da, uz partnere iz Rio Tinta, formiramo strateško partnerstvo sa trećom kompanijom koja bi započela proizvodnju hibridnih i električnih automobila i/ili kompanijom koja će pokrenuti proizvodnju električnih baterija u Srbiji. Ovo bi nam omogućilo da dalje unapredimo i podignemo našu ekonomiju i da zauzmemo lidersku poziciju u regionu s aspekta tehnologija nisko-ugljeničnog razvoja, rekla je Brnabić.
Vlada koju predlažem je proevropska
Mandatarka Srbije izjavila je u Skupštini Srbije da je vlada koju predlaže proevropska i dodala da će njen zadatak biti da ubrza proces evropskih integracija.
Prvi korak ka tome, ističe, jeste promena Ustava Srbije u delu pravosuđa, koja je, kaže, neophodan korak u daljem osnaživanju vladavine prava i daljem usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim standardima.
Brnabić je podsetila da je u prethodnom mandatu vlada, nakon opsežnih javnih konsultacija koje su trajale nešto više od 18 meseci, kao i konsultacija i podrške Venecijanske komisije, Skupštini uputila inicijativu za izmenu Ustava.
Ističe da je to bitno kako bi naše društvo imalo pravosuđe koje je nezavisno od svih političkih uticaja, ali i mnogo efikasnije i odgovornije prema građanima.
Nastavićemo da podržavamo izmene Ustava u oblasti pravosuđa u cilju pronalaženja najboljih rešenja za naš pravni sistem, rekla je Brnabić u ekspozeu.
Kada je reč o medijskom prostoru, usvojena je, podseća, Medijska strategija za period do 2025. godine.
Vlada je, kaže, taj posao uradila u partnerstvu sa medijskim i novinarskim udruženjima, čiji predstavnici su činili polovinu članova Radne grupe za izradu Medijske strategije.
Transparentnost i inkluzivnost celog procesa podržali su, navodi Brnabić, partneri iz Misije OEBS u Srbiji, Delegacije EU u Srbiji, Ambasade Kraljevine Norveške i Fondacije Konrad Adenauer.
Dodaje da je ista Radna grupa nastavila i rad na Akcionom planu za implementaciju strategije koji će, ističe, biti jedan od prvih dokumenata na dnevnom redu nove vlade.