Domaćinstvo Čokića iz Orlovata: Kvalitetnim povrćem protiv uvoza

Ove godine smo zasadili dve sorte, „Marlo“ i „Koronet“, i jako smo zadovoljni prinosom. „Marlo“ je odlična sorta za kiseljenje, a glavica bude teška između 3,5 i 4 kilograma, dok je „Koronet“ tvrđi. Njega ostavljamo u hladnjači i prodajemo ga kao svež tokom zime, kaže Zlatoje Čokić.

Kupus je na njivi koja se nalazi pored Tamiša, pa su ga Čokići redovno zalivali. Odabrali su i dobre sorte, pa su ovogodišnjim rodom, ali i cenom, sasvim zadovoljni.

Prodavaćemo ga od kuće i na pijaci. Cena će mu biti od 10 do 15 dinara na veliko, a 20 dinara za kilogram na malo, objašnjava Zlatoje.

Čokići su, inače, novi u povrtarstvu. Ovo im je tek treća godina kako se bave ovom granom poljoprivrede.

U početku je bilo toliko teško da smo mislili da odustanemo. A onda, neka povrtarska kultura  „izvadi“ godinu, pa nam da vetar u leđa za narednu. Sve sejemo na otvorenom i na relativno malim površinama. Lakše prodamo rod, a ako bude štete, kada je na manjoj površini i gubici su manji, objašnjava Zlatoje Čokić.

Ove godine, Čokići su, osim kupusa, imali krompir, papriku, krastavce kornišone i kukuruz šećerac.

Zečevi i jazavci prave štetu Čokići svu povrtarsku proizvodnju imaju na otvorenom. A kad je kupus na njivi, mamac je za zečeve

Veliki problem ove godine su nam napravili zečevi, žali se Zlatoje.

Pregrizli su, dodaje, najmanje 10.000 stabljika mladog rasada, pa su morali da ponovo sade.

Čak rasad ni ne pojedu, samo ga pregrizu. Nemam rešenje, osim da ogradimo njivu, ali to nam je veliko ulaganje, a pitanje je koliko se isplati. A jazavci nam grizu creva za zalivanje, veli naš sagovornik.

Imamo već stalne mušterije koje znaju da će kod nas kupiti kvalitetno i zdravo povrće. I mi u kući jedemo to što uzgajimo. Deca uberu paradajz i samo ga malo obrišu. Vodimo računa o svemu, jer su nam mušterije jako važne, ističe naš sagovornik.

U planu za narednu godinu ostaju kulture koje su sejane i do sada.

Ne planiramo ni plastenike ni promenu kultura koje ćemo sejati. Ovo nam se pokazalo kao dobro i nastavićemo tako i u narednom periodu. Možda ćemo povećati površinu pod krompirom, da bismo iskoristili hladnjaču, navodi Zlatoje.

Njemu u marketinškom delu posla pomaže supruga Branislava, sa kojom ima troje dece.

Ima u Orlovatu, a i u okolnim mestima, još mladih porodica koje su se okrenule povrtarstvu i ostale na selu. Ali, država ne pomaže ni malo. Ubi nas uvoz. Uvozi se paradajz iz Albanije, pored našeg lepšeg i zdravijeg. Mi sa takvom konkurencijom ne možemo da se nosimo. Ostaje nam samo da zadržimo naš kvalitet i naše mušterije, i tako pobedimo, zaključuje Zlatoje Čokić.

Ž. Balaban