PREČANSKA LEKSIKA Kukuruzarski rečnik od svile
Za osam godina, od kad su se okupili, članovi Oldtajmer kluba „Bečej – Novi Bečej” izveštili su se da prevaziđu svakakve situacije, pa ih ni već predugo aktuelna epidemija nije sprečila da upriliče svoju redovnu godišnju skupštinu pod vedrim nebom, u Gornjem parku.
Kukuruz je vodeća poljoprivredna kultura u svetu, jača od pšenice i pirinya. Poreklom je iz Srednje Amerike, gde su ga „pripitomili” Indijanci još pre 10.000 godina, mada oni tvrde da su ga dobili direktno od nekog boga.
Služi za ljudsku i stočnu ishranu, ali samo delimično, pošto više od polovine roda odlazi na proizvodnju etanola, goriva, ne bi li se uštedelo na benzinu. Najviše ga proizvodi SAD (333 miliona tona godišnje, odnosno 43 odsto na svetu), potom Kina, pa Brazil, a Srbija je pre osam godina bila 17. na toj slavnoj listi sa 6,4 miliona tona (0,815 odsto).
U Evropu je stigao 1535, na Balkan tek u 17. veku, a sada ga ima po čitavoj planeti, tamo gde su dobra zemlja i iole topla leta. Biljka je čarobne snage (po meni – i lepote), a kod nas u junu zna da naraste za jedan dan i do 25 centimetara! Od kukuruza se izvodi više od hiljadu produkata, od pudera do đonova, a moj neuspeo štos da je američka tehnologija velika, jer od njega pravi viski (burbon), dok ga mi dajemo svinjama (moja žena tvrdi da je to isto), zapravo, i nije nekakva šala već tužna istina.
Zanimljivo je kako je kukuruz, kao friški dođoš na ovim prostorima, snažno uticaona naš rečnik, odnosno obogatio ga tako brzo da ne može da se zamisli da nije s nama odiskona. To potvrđuju kvizovi na kojima mladi redovno padaju jer se upecaju na trik-pitanje da li je na dvoru Nemanjića služena mamaljuga s mlekom ili s droždinom. Uvek se opredele za masniju varijantu.
Naučno ime kukuruza je Zea Mays, što na španskom tahićanskom narečju znači biljka života, dok je evropsko ime kukuruzu 1830. izmislio i afirmisao češki biolog Jan Presl Svatopluk (dao je takođe slovenska imena živi, vapnu, klokanu, paprici…) Upotrebljava se u slovenskim zemljama, ali i u Mađarskoj i Austriji. Na engleskom govornom području kukuruz je korn ili indijan korn, kod Nemaca majze, Rumuna porumbul, mamul, Bugara carevica, carka, gogulj, mumuz, u Južnoj Africi ima portugalsko ime mili, a na esperantu je – majze. Otomanska imperija je širila kukuruz po Starom kontinentu, pa ga Mađari zovu i terek buzo, a Italijani granoturko.
Kukuruz se često pominje u pesmama, maltene kao bagrem beli, ali nekako neromantično. Sve u smislu rintanja: „Tri sam dana kukuruze brala”, te „Kukuruzi, vinogradi, treba da se radi” ili „Duga njiva, kukuruzi mali”. Još ima (spornu) vaspitnu ulogu. Kažu da su nevaljalu i nedokaznu decu kažnjavali tako što su ih slali u ćošak (u školi ili u kući) da kleče golih kolena na okrunjenim kukuruzima. Lično ne znam nijedan konkretan primer tog kaštigovanja, ali znam da sam često mislio o Mao Cedungu i njegovoj „kulturnoj revoluciji” dok sam okopavao kukuruze ili sekao kukuruzovinu po toplom danu, a ona već suva i grebe po rukama i ušima. Drugačije gledaš na život i njegova iznenađenja posle celodnevnog zveckanja motikom krajem maja kada ti koža posivi od sasušenog znoja, nego kad sediš u hladovini i pijuckaš pivce, makar i limunadu…
Svila – tučkovi ženskog cveta, dugi do 25 centimetara, obično žuti, kasnije smeđi, koji se oprašuju vetrom s metlice na vrhu stabla. Nema praktične upotrebe, osim za kosu lutaka i kao lažni duvan, mada neko tvrdi da čaj od mlade svile pomaže izbacivanju peska iz bubrega.
Klip – plod, sve s ljuštikom, svilom, zrnom (najmanje 600 semenki kod dobrog roda) i šapurikom.
Hibrid – kukuruz iz savremeno selekcionisanog semena, mnogo rodniji od klasičnih sorti.
Prekrupa – samleveno zrelo zrno. Zapareno odlična hrana i za salašarske vaške, prihrana kod pecaroša šaranyija.
Mamaljuga – sirotinjsko jelo od kukuruznog brašna, verovatno od rumunskog imena za kukuruz (mamul), zvana još i kulja, palenta, žganci.. Mišlinger – gusto sejani kukuruz korišćen za stočnu ishranu kao silaža. Izraz je pozajmljen iz mađarskog jezika.
Zaperci – bočni izdanci na stabljici, nepoželjni jer crpu snagu osnovnom stablu. Nekada skidani, sada sorte bez zaperaka.
Šećerac – kukuruz izrazito slatkog zrna, za konzumiranje mladih kukuruza.
Kokavac – kukuruz sitnijeg zrna za pravljenje kokica. Navodno, ima mnogo ulja, koje proključa pri nagloj vatri i izaziva eksploziju, rascvetavanje zrna. Popularni popkorn, za gledaoce bioskopa na svim meridijanima.
Purenjak – mlad kukuruz pečen na plotni, u žeravici, ukusniji od kuvanog kukuruza.
Pabirak – klip nađen na njivi, zagubljen posle berbe.
Kupe – stabljike obranog kukuruza, kukuruzovine, vezane u snopove kudeljom, rogozom ili manilom, pa uspravljene u piramide. Na njivi od pet do 20 snopova, a na gumnu do 200-300. Kukuruzovina je omiljena zimska hrana goveda, manje konja.
Ogrizine – ostaci stabljike, s kojih su krave skinule (i pojele) lišće i koru. Osušene dobre za ogrev kod paorskih pećki.
Ljuštike – omotač klipa, svilenkasti listovi nekada upotrebljavani za punjenje slamarica, ali mogu da budu i materijal za pletenje korpica, šešira, đonova za nanule…
Šapurika – ostatak okrunjenog klipa, držač zrna. Odlična kao ogrev, grejač za tučane pegle, zapušač za flaše, zamena za toalet-papir (ali ne jedna ista!)
Pavle Malešev