Paori konačno žanju dobru cenu soje, suncokreta
Cene osnovnih poljoprivrednih kultura su u stalnom porastu pa će procene o tome dokle mogu stići u narednom periodu biti informacije zlata vredne.
U trgovanju preko novosadske Produktne berze cene žitarica i uljarica su od samog starta žetve beležile visok nivo u odnosu na očekivanja trgovaca i ratara
Kukuruz je s 18,5 dinara kilogram, bez PDV-a, sredinom septembra skliznuo na 15,1, da bi se juče popeo na 17,5, a neko vreme je koštao i 19,8 dinara. Soja se s početnih 40 dinara brzo popela na 43. Suncokret je, za razliku od prošle godine (31 dinar), ovu sezonu u berzanskom trgovanju otpočeo s 35,5 dinara i brzo se popeo na 37,5. Poslednja potražnja za tom uljaricom je na nivou od 39 dinara, što govori o tome koliko je godina različita od prethodne, odnosno prethodnih. Pšenicom se na samom početku žetve trgovalo po 17,5 dinara, nakon čega je rast nastavljen do 20.
– Rast cene u žetvi i posle nje nije tako retka pojava – kaže direktor Produktne berze Miloš Janjić. – To se dešavalo 2012. godine, 2007, 2003, 2000… Ali tome je pre svega doprinosio slab rod, odnosno slaba ponuda na domaćem tržištu. Ova godina nije takva. Početak ove ekonomske godine karakterišu prosečni prinosi kukuruza na nivou Srbije – 8,1 tona po hektaru, pšenice – 4,1 tonu ,soje – 3,1 tonu i suncokreta – tri tone po hektaru. Ako uporedimo podatke s istorijskim podacima kojima Berza raspolaže, kao najpribližniju možemo navesti sezonu 2010/11. Te godine su kukuruz i soja takođe rodili natprosečno, dok je suncokret blago podbacio. Primera radi, kukuruz je sa 7,1 tona po hektaru rodio 20 procenata više nego u prethodnom petogodišnjem proseku, dok ove godine rast iznosi 24 procenata. Sezona 2010/11. je bila pod uticajem ekonomske krize koja je nastupila 2008. godine i kao jednu od posledica imala prebacivanje kapitala s finansijskog tržišta na robno, a kasnije i skok cene hrane i nemire na Bliskom istoku i severu Afrike. Početkom te ekonomske godine, izvoznici su takođe bili izuzetno prisutni u berzanskom trgovanju, a broj transakcija je bio iznad proseka za to doba godine.
Kukuruz 19,8 dinara
Avgust je mesec tokom kojeg tržišna cena starog roda kukuruza zavisi od očekivanih prinosa predstojeće žetve. Međutim, procenjivani tržišni viškovi nisu postojali – te robe na tržištu nije bilo – pa je žuto zrno u tom trenutku postalo pravo tržištne blago.
– U jednom trenutku cena kukuruza je dostigla čak 19,8 dinara, pa su svi koji su bili u mogućnosti brže-bolje sušili novi kukuruz i prodavali ga po povoljnijoj ceni od 18,50 dinara. Koliko je to visoka cena bila pokazuje upoređujući podatak da su terminski ugovori za novi kukuruz zaključeni po 14,5 dinara. Nedostatak starog kukuruza je bio sve vidljiviji, pa se u septembru, za razliku od prethodnih godina, u trgovanju preko Berze gotovo 95 odsto prometa odnosilo na kukuruz novog roda –ističe direktor Miloš Janjić.
Janjić kaže da je, statistički posmatrano, u svetu sada procena da će kukuruza biti proizvedeno više (1.158 miliona tona), ali da će usled rasta potrošnje, prelazne zalihe biti manje oko četiri miliona tona i iznosiće 300 miliona tona.
– Kod soje su procene slične: proizvodnja će biti veća u odnosu na sezonu 2019/20, ali će rast potrošnje umanjiti prelazne zalihe oko pet miliona tona na godišnjem nivou – na 88,7 miliona. Za razliku od gorenavedene robe, proizvodnja suncokreta će biti smanjena 3,5 miliona tona – na 51,49 milion, što će doprineti daljem padu završnih zaliha na 43 miliona tona –kazao je Janjić.
Po njegovim rečima, cene kukuruza kod najvećih svetskih izvoznika, su poslednji mesec naglo porasle usled pada prelaznih zaliha, koje su ispod nivoa očekivanja trgovaca, i pada proizvodnje u SAD, EU i Ukrajini.
– Po podacima IGC-a, izvozne cene kod tri najveća izvoznika soje – SAD, Brazil i Argentina – nastavile su rast do nivoa četvorogodišnjeg maksimuma pod uticajem rasta potražnje, manje ponude i proizvodnje u Severnoj i Južnoj Americi, kao i manjih prelaznih zaliha iz prethodne sezone. Pad proizvodnje suncokreta je zabeležen u našoj okolini, odnosno u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji. Osim toga, prisutni su i nimalo zanemarljivi drugi netržišni faktori, kao što su pandemija kovida-19 i geopolitička nadmudrivanja velikih sila, što su razlozi zašto su cene osnovnih poljoprivrednih kultura veće – naglasui je direktor Produktne berze.
Z. Delić