U Srbiji oko 750.000 ljudi boluje od dijabetesa
BEOGRAD: U Srbiji od dijabetesa boluje oko 750.000 ljudi, skoro svaki deseti stanovnik naše zemlje. Ovi pacijenti su u višestrukom riziku od razvoja kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja, što dodatno pogoršava njihovu prognozu i očekivanu dužinu života.
Uz to, epidemija koronavirusa uzrokovala je ograničen pristup lekarima i redovnim kontrolama, iako se radi o bolesnicima koji su u najvećem riziku od kovid-19 infekcije.
Savremen način lečenja, sprečavanje komplikacija, novi protokoli lečenja, razlike između teorije i prakse u lečenju biće u fokusu najvećeg online kongresa u Srbiji, posvećenom dijabetesu, koji se održava 14. i 15. oktobra, saopštilo je Udruženje za dijabetes Srbije.
Kongres organizuje Akademski medicinski edukativni centar uz stručnu podršku Udruženja za dijabetes Srbije. Na kongresu učestvuje više od 300 učesnika, mnogobrojni endokrinolozi, kardiolozi, nefrolozi, internisti, doktori opšte medicine.
Kongres pokušava da prevaziđe barijeru u informacijama koju je doneo kovid-19 i da omogući da o svim novinama u lečenju dijabetesa saznaju lekari, a kasnije i šira javnost. Govoriće se o novim istraživanjima, kao i smernicama, koje pokazuju da kada imate pacijenta sa novodijagnostikovanim dijabetesom tipa 2, prvo što treba da se ustanovi je da li ima kardiovaskularnu ili bubrežnu bolest i da se prema tome odredi terapija, kaže prof. dr Nebojša Lalić, endokrinolog, predsednik Udruženja za dijabetes Srbije, a navodi se u saopštenju.
Podseća da se u poslednjih pet godina dogodila prava eksplozija kada su u pitaju novi medikamenti u lečenju dijabetesa, a da poseban značaj ima grupa lekova koja se prvenstveno koristi kod dijabetesa, ali se ustanovilo da imaju i druga svojstva i da mogu poslužiti u dizajniranju terapije i kada su u pitanju neke druge bolesti.
U najvećem fokusu će biti lekovi koji štite srce i krvne sudove, kao i bubrege. To su SGLT2 inhibitori, lekovi koji deluju na nivou zaustavljanja procesa ateroskleroze, a istovremeno utiču na stimulaciju lučenja insulina i redukciju gojaznosti, objašnjava Lalić.
Prof. dr Svetlana Apostolović, kardiolog u Kliničkom centru Niš i jedna od učesnika na kongresu navodi da je u lečenju pacijenata sa dijabetesom neophodno uključiti tim raznih specijalnosti kako bi se pacijent sagledao i lečio u celini, sa svim mogućim koomorbiditetima.
Napominje da je potrebno što ranije uključimo dokazane protektivne hipoglikemijske lekove, koji smanjuju rizik za nastanak infarkta miokarda, moždanog udara i razvoja srčane slabosti.
Danas postoje lekovi za lečenje dijabetesa, čija aktivna supstanca pored efikasne kontrole nivoa šećera u krvi, štiti srce, mozak i bubrege pacijenata. Ovi lekovi deluju potpuno nezavisno od insulina te je rizik za hipoglikemiju minimalan, a samim tim se smanjuje kardiovaskularni rizik koji nosi hipoglikemija, objašnjava Apostolović.
Prof. dr Radomir Naumović, nefrolog u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara navodi da je poslednje dve decenije dijabetesna nefropatija vodeći uzrok hronične bolesti bubrega, a samim tim i vodeći uzrok nastanka petog stadijuma hronične bolesti bubrega kada se bolesnici moraju lečiti dijalizom ili transplantacijom.
Oko 30 odsto pacijenata u našoj zemlji je na dijalizi zbog posledica dijabetesa. Povišena koncentracija šećera u krvi pomoću nekoliko mehanizama dovodi do oštećenja bubrega, prvenstveno krvnih sudova bubrega. To je samo početak, jer ukoliko se dijabetes ne leči kasnije dolazi do oštećenja svih ostalih struktura bubrega, napominje prof. dr Naumović, a navodi se u saopštenju.
