Evropa nije naučila lekciju, sve veći zamor od kovida

Rekordno visoke brojke zaraženih u nekoliko istočnoevropskih zemalja i nagli skokovi u teško pogođenom zapadnom delu, jasno pokazuju da Evropa nikad nije slomila krivu kovida kao što se nadala, posle prolećnih restriktivnih mera.



Španija je proglasila vanredno stanje u regionu Madrida što je dovelo do tenzija između lokalnih i nacionalnih vlasti oko mera za suzbijanje virusa.



Nemačka angažuje vojnike da pomognu u praćenju kontakata u novim žarištima. Italija uvodi obavezne maske i na otvorenom i upozorava da je zdravstveni sistem u kritičnom stanju dok se bolnice opet pune.



Češka "oproštajna" žurka od kovida u junu kada je više hiljada žitelja Praga večeralo za stolom dugim 500 metara duž Karlovog mosta slaveći pobedu nad virusom, sada deluje žalosno naivno, jer zemlja doživljava najvišu stopu zaražavanja na kontinentu.



Epidemiolozi i stanovnici upiru prstom u vlade da nisu uspele da iskoriste letnje zatišje epidemije, da se adekvatno pripreme za očekivani jesenji skok jer je broj testitanja i medicinskog osoblja opet mali.



"Kada smo izašli iz vanrednog stanja trebalo je uložiti u prevenciju, ali to se nije uradilo. Ušli smo u jesenji talas a da nismo izašli iz letnjeg", kaže Margarita del Val, virusolog i imunolog u španskom Centru za molekularnu biologiju.



U gradovima gde se ponovo uvode nove restrikcije rastu tenzije. Stotine rumunskih ugostiteljskih radnika protestuje zbog zatvaranja restorana, pozorišta i diskoteka.



"Bili smo zatvoreni šest meseci, restorani nisu radili a broj slučajeva ipak je porastao. Nisam stručnjak ali nisam ni glup. Nismo mi odgovorni za pandemiju", rekao je Marijus Siprijan, vlasnik jednog paba u Bukureštu.



Dok se zaraza širi u mnogim evropskim zemljama, neke poput Holandije, Belgije, Ujedinjenog Kraljevstva, Španije i Francuske, dijagnostikuju više novih slučajeva dnevno po glavi stanovnika nego SAD.



Francuska sa 70 miliona stanovnika, juče je imala rekordnih skoro 27.000 novozaraženih, a u celoj Evropi je zabeležen ukupan dnevni rekord sa 100.000 novih slučajeva.



Eksperti tvrde da je visoka stopa infekcije u Evropi delom rezultat masovnijeg testiranja nego tokom prvog talasa, ali ovaj trend ipak zabrinjava s obzirom da sezona gripa nije ni počela.



"Nismo naučili lekcije iz prvog talasa. Trčimo za epidemijom, umesto da idemo ispred nje", rekao je direktor bolnice Tenon u Parizu Žil Pilo za televiziju BFM.



Ipak, ima i dobrih vesti, kažu stručnjaci navodeći da doktori sada znaju koje terapije deluju, navodi AP.



Tokom vrhunca epidemije u martu i aprilu, doktori su u Španiji i Italiji davali pacijentu svaki lek za koji su mislili da će delovati - hidroksihlorokin, lopinavir, ritonavir, ali sa ograničenim uspehom.



"Sada te lekove skoro i da ne koristimo jer i nemaju efekat. U tom smislu smo pobedili jer sada znamo mnogo više", rekao je Luis Iskvierdo, pomoćni direktora hitne pomoći španske bolnice Severo Očoa.



Ali, medicinsko lečenje virusa tek je pola borbe. Zvaničnici iz oblasti javnog zdravlja sada se suočavaju sa protestima građana protiv nošenja maski, negiranjem rizika virusa i zamorom građana kojima je jednostavno dosta toga da im se govori da drže distancu i uzdrže se od zagrljaja sa voljenim osobama.