Borisov poziva Skoplje na kompromis na putu ka EU
SOFIJA: Bugarski premijer Bojko Borisov rekao je makedonskom ministru spoljnih poslova Bujaru Osmaniju da neophodni kompromisi moraju da se učine kako Severna Makedonija ne bi bila zaustavljena na putu evropskih integracija, prenosi portal Plusinfo.
On je na sastanku sa Osmanijem, koji danas boravi u poseti Bugarskoj, naglasio da još danas treba da počnu razgovori na svim nivoima s ciljem da se do 10. novembra, kada će Bugarska i Severna Makedonija kopredsedavati samitu Berlinskog procesa, postigne kompromisno rešenje u interesu svih.
"Neophodni kompromisi moraju da se naprave kao što su napravljeni i mnogi drugi. Mi smo dužni sadašnjim i budućim generacijama da osiguramo da ni u jednom slučaju Severna Makedonija, Albanija i druge zemlje Zapadnog Balkana ne budu zaustavljene na putu ka EU", kazao je Borisov.
On je takođe izjavio da je "veoma zabrinut zbog uključivanja makedonskog udruženja OMO Ilinden i makedonske manjine u Bugarskoj u jednu političku rezoluciju Evropskog parlamenta".Skoplje i Sofija se spore oko određenih istorijskih pitanja, a ključno pitanje u tom sporenju je nacionalna pripadnost osnivača VMRO i revolucionara Goce Delčeva za koga bugarska strana tvrdi da je Bugarin.
S druge strane, makedonski istoričari kažu da postoji i makedonski i bugarski mit o nacionalnoj pripadnosti Delčeva te smatraju da je najbolje kompromisno rešenje - da obe strane zajednički obeležavaju datume rađanja i smrti tog revolucionara, istovremeno poštujući oba istorijska mita koja postoje.
Bugarska strana ne prihvata takvo rešenje i tvrdi da je Delčev bio etnički Bugarin koji je samo u geografskom smislu sebe identifikovao kao Makedonca.
Sofija je pre tri nedelje poslala i Memorandum državama članicama EU u kome je zahtevala da se istorijski sporovi sa Severnom Makedonijom uvrste u pregovarački okvir Skoplja sa EU, te su u objašnjenju memoranduma naveli i to da makedonske vlasti falsifikuju istoriju, kao i da su makedonski jezik i nacija "veštačka tvorevina komunističke Jugoslavije".
Na taj memorandum reagovali su iz Severne Makedonije, navodeći da je pravo na samoopredeljenje osnovno ljudsko pravo i tekovina evropskih vrednosti, kao i da su makedonski jezik i nacija neupitne činjenice.
