Obnova vetrozaštitnih pojaseva u okolini Sombora
Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine pokrenulo je postupak javne nabavke podizanja dela vetrozaštitnih pojaseva u Aleksa Šantiću u dužini od 1.500 metara i Čonoplji u dužini dva kilometra
SOMBOR: Kao jedna od najčešćih mera u zaštiti poljoprivrednog zemljišta već vekovima unazad u Vojvodini se koriste vetrozaštitni pojasevi, koje je podizala još Austrougarska monarhija u, pre svega, pokušaju sprečavanja erozije plodnog bačkog černozema. U novija vremena ovi drvoredi pomažu u bezbednosti saobraćaja pošto imaju uticaj na smanjivanje snežnih nanosa koje zimi stvara žestoki severac. Upravo zato je varoška vlast Sombora nedavno odobrila nastavak akcije podizanja vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji grada.
U okviru ovih aktivnosti koje za cilj imaju da se obnove vetrozaštitni pojasevi na teritoriji grada, nastaviće se sa sadnjom novih pojaseva i obnovom sadnica koje se tokom ranijih sadnji nisu primile. Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine pokrenulo je postupak javne nabavke podizanja dela vetrozaštitnih pojaseva u Aleksa Šantiću u dužini od 1.500 metara i Čonoplji u dužini dva kilometra. Reč je o drvoredima topole, a ovdašnje Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ zameniće novim eventualno osušene sadnica koje se nisu svojevremeno „primile“ tokom prethodnih sadnji u pojasevima u Gakovu, Kolutu i Bačkom Monoštoru.
Zaprećene kazne
Novčana kazna za fizičko lice koje ošteti ili seče drveće koje čini poljozaštitni, odnosno vetrozaštitni pojas, ili se nalazi u putnom pojasu, odnosno na poljoprivrednom zemljištu, iznosi 25.000. Za pravno lice novčana kazna je 150.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu novčana kazna je 25.000 dinara. Preduzenik koji načini ovaj prekršaj moraće da plati kaznu od 75.000 dinara.
Minulih godina Gradska uprava Sombora izdvojila je značajna sredstva za revitalizaciju vetrozaštitnih pojaseva, kako za održavanje, tako i za podizanje novih. Međutim, kako se pojasevi nalaze između njiva i atarskih puteva, pojedini nesavesni meštani zloupotrebljavaju tu činjenicu i seku stabla za svoje potrebe, najčešće za ogrev, što je protivzakonito i kažnjivo. Samim tim sve prethodne akcije podizanja vetrozaštitnih pojaseva ličile su na na epsku pesmu o gradnji Skadra na Bojani, pošto ono što komunalci preko dana posade, „vile“, odnosno lopovi noću poseku u potrazi za malom materijalnom koristi, prodajući na pijacama stabla mladica topole kao pritke za povrtarske kulture.
Nad podignutim pojasevima biće pojačan nadzor Poljočuvarske službe, pošto radom ove službe nadležni u Gradskoj upravi Sombora na terenu pokušavaju da se izbore sa nelegalnom sečom koja je uzela sve više maha. Kako kažu nadležni u somborskoj lokalnoj samoupravi bespravnu seču i krađu drvene mase prethodnih godina bilo je veoma teško sprečiti, ali i, zbog nedostatka dokaza o počiniocima pravno-sudski procesuirati, pa su zbog toga sada angažovani poljočuvari.
M. Miljenović
Projekat „Sombor danas” realizuje Dunav Produkcija, a sufinansira Grad Sombor. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne odražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
