Plata zavisi od toga šta se radi, ali i gde se radi
NOVI SAD: Prosečna julska plata u Srbiji bila je 60.029 dinara i ta cifra jasno govori da ogroman broja zaposlenih zarađuje daleko manje od tog iznosa nego što je onih čije su zarade više od proseka. Istovremeno, potpuno je jasno i da je za visinu plate važnije gde se i na kojem radnom mestu radi, a ne šta se radi i da se, čak i uz istu struku i stepen obrazovanja, zarade značajno razlikuju.
Već dugo najviše zarade u Srbiji pripadaju onima koji se bave računskim programiranjem, zaposlenima u vazdušnom saobraćaju, proizvodnji farmaceutskih i duvanskih proizvoda, rudarstvu, snabdevanju električnom energijom, parom i gasom... Istovremeno, u srednjim školama i na fakultetima već godinama se za pojedina od tih zanimanja, a pre svega u oblasti IT industrije, i pored povećanja broja upisanih – traži mesto više, a na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje gotovo da nema tog kadra.
S druge strane, Srbiji nedostaju kuvari, građevinci, majstori različitih struka... a po podacima RSZ-a, najniže plate su u pojedinim oblastima prerađivačke industrije, uslugama smeštaja i ishrane, građevinarstva, trgovini, uslužnim delatnostima, poljoprivredi... I dok se pojedine škole u kojima se školuju ti kadrovi lako napune, pojedine ostaju prazne. To se posebno odnosi na građevinske struke jer se mladi veoma retko odlučuju za ta zanimanja, a posledica toga je i da sve češće na gradilištima rade oni koji se nisu školovali za taj posao.
I, slobodno bi se moglo reći da se slika neće brzo promeniti – pojedina zanimanja biće atraktivna, a pojedine škole ostaće prazne. Istovremeno, oni koji imaju znanja i iskustva za rad u nekoj od nedostajućih struka, posebno majstorskih, a s obzirom na zarade u Srbiji, potražiće posao negde drugde i biće ih sve manje na tržištu rada. A zašto – cifre govore: između najviše i najniže prosečne zarade po delatnostima u julu je razlika bila 81.289 dinara, a između najviše i najniže plate u Srbiji jaz je dubok gotovo 123.000 dinara – što je više od dve prosečne republičke plate, gotovo tri medijalne ili četiri minimalne zarade koju svakog meseca kući odnese oko 350.000 radnika.
Najbolje je raditi u delatnosti informisanja i komunikacija, u kojoj je prosečna zarada viša od 118.500 dinara. U toj delatnosti ni u jednoj oblasti zarada nije niža od one isplaćene na republičkom niovu, a između najviše i najniže plate po oblastima je oko 90.700 dinara. Najviše zarade imaju zaposleni u računskom programiranju i konsultantskim delatnostima – oko 158.000 dinara, a najmanju u oblasti programskih aktivnosti i emitovanja – 67.288 dinara.
Najveća razlika između primanja unutar neke delatnosti je u saobraćaju i skladištenju, pošto je između najviše i najniže zarade čak 106.200 dinara. Naime, tolika je razlika između zarada zaposlenih u kopnenom saobraćaju i cevovodnom transportu i zaposlenih u vazdušnom saobaćaju.
Treba reći i da prosečne zarade u javnom sektoru uvek beže onima na nivou republike i da je u julu ta razlika premašila 8.000 dinara.
S druge strane, preduzetnici i zaposleni kod njih u julu su zaradili gotovo upola manje novca nego što je bilo u prosečnoj koverti.
U prerađivačkoj industriji, u kojoj je najviše oblasti rada, prosečna zarada u julu bila je oko 52.000 dinara, a razlika između najviše i najniže plate oko 81.500. U ukupno 24 oblasti rada u toj delatnosti ogroman broj radnika – proizvodnja prehrambenih proizvoda, odeće, kože, tekstila, proizvoda od drveta, nameštaja... zarađuje daleko manje od prosečne zarade u delatnosti, u svega devet oblasti plata je iznad republičkog proseka, a u dve oblasti zaposleni zarađuju više od 100.000 dinara.
U oblasti građevinarstva slika je sledeća: oni koji grade zgrade mesečno zarade oko 43.000 dinara, oni koji su angažovani na izgradnji ostalih građevina oko 69.000, a najtanja je koverta onih koji obavljaju specijalizovane građevinarske radove – oko 43.000 dinara. Slične su zarade i u delatnosti trgovine, pošto se plate kreću od oko 41.000 dinara pa do oko 62.000.
D. Mlađenović
