TVOJA REČ: Aleksa Čuljak (16) čeka na objavljivanje prvenca „Na međi”

U nadi da će njegov prvenac biti objavljen, prijavio se na konkurs „Moja prva knjiga” Matice srpske, ali njegovo delo nije doživelo ukoričenje. Još uvek... A dok čeka da se to desi, već uveliko piše drugu knjigu koja će se zvati „Kamenorezac”.

- Uvek sam voleo da čitam i bilo mi je u glavi kako bih tako nešto mogao sam da napravim - kaže naš sagovornika. - Pokušavao sam i ranije nešto da napišem, ali se uvek završavalo na tri strane jer izgubim motivaciju. U drugoj godini sam bio na razmeni u Češkoj i tamo sam dobio inspiraciju da napišem knjigu, budući da se radnja manje-više dešava u Pragu. Zadržalo se kroz ceo proces i uspeo sam na kraju.

O čemu se radi u knjizi?

- To je istorijski roman koji prati grupu mladića iz Praga. Glavni lik se zove Jonaš. Radnja počinje 1913. i završava se 1918. i govori o tome kako prolaze kroz rat, kako se suočavaju sa tim tegobama, kako sve utiče na njihovu psihu i slično. Naravno, ima tu i obrtaja i zapleta, svega i svačega, da ne odajem sad...

Otkud inspiracija da smestiš radnju u tako nekoj istorijskoj epohi o kojoj moraš dosta da znaš da bi mogao da pišeš?

- Meni je istorija omiljeni predmet, idem i u Petnicu u istraživačku stanicu za istoriju, a kasni 19. i rani 20. vek su nešto što me pretežno zanima. Zanimljivo mi je da se bavim istorijskim romanom.

Zašto baš taj period?

- Prvi svetski rat me fascinira koliko je bio nepotreban i besmislen...

A koji rat je potreban i smislen?

- I to je tačno. Ali, za Drugi svetski rat može da se uperi prstom na Nemačku da je kriva za sve, a u Prvom svetskom ratu je komplikovano ko je tu kriv i nije imalo smisla. A i nekako mi se estetika svega sviđa, uniforma, oblačenje, način govora, sve me je to fasciniralo.

Budući da se baviš periodom koji je bio pre sto godina, i više, da li smo nešto naučili iz te istorije?

- Uvek se nešto nauči iz istorije, a dosta toga se izostavi i zaboravi, pa se greške ponavljaju. Kao što si i rekla, nijedan rat nije koristan ni potreban, pa tako i dalje uzaludno ginu mladi ljudi.

Rekao si da si išao na razmenu u Češku, pa si imao priliku da vidiš kako žive i funkcionišu mladi i van Srbije. Šta si zapazio, koliko smo slični a koliko različiti?

- Češka mi se sviđa kao država i želeo bih da tamo živim jednog dana. Nekako su mirni i imaju zdrav pristup nacionalizmu i državnoj svesti. Po načinu životu su dosta slični nama, ali nekako su manje negativni. Ovde ima dosta negativnih ljudi.

Šta utiče na to?

- Definitivno istorija utiče na to jer smo istorjski uvek zavađeni, u nekom smo mentalitetu preživljavanja, a u Češkj nisu imali toliko turbulentnu istoriju kao i mi. Većina razloga za mržnju kod nas je zasnovana na istoriji i istorijskim događajima.

A i na tome što neki još uvek žive u istoriji...

- Upravo tako. Neki, umesto da gledaju na to kao na nauku, oni to koriste da dopune svoja mišljenja i isteruju svoje.

I, ima li nade da će se neke stvari promeniti na bolje?

- Ja imam nade. Definitivno neke stvari ostaju iza nas jer se svet i društvo večito menjaju, možda se kod nas to dešava malo sporije nego što bi trebalo, ali menjaju se ljudi. Trebaće nam više godina da bi se stvari promenile na bolje.

U tom kontekstu, kad kažemo da na mladima svet ostaje, kakav svet želiš da ti ostave stariji?

- Definitivno bez predrasuda i mržnje, da svako bude slobodan da bude ono što jeste a da ne ugrožava druge. Da svi budu slobodni da stvaraju i da žive.

Trenutno pišeš drugu knjigu. Je l’ naziv daš na početku ili po završetku pisanja knjige?

- Zapravo, u prvoj knjizi je naziv došao na kraju, jer kad sam krenuo da pišem, nije mi bilo važno kako će se zvti. Bio mi je radni naziv „1914” i to mi je stajalo tako...

Mladi Orvelovac...

- Da, a znao sam da ću ga promeniti. Onda sam na kraju, kad sam sve završio, smislio naslov. A sada, kad se stvorila ideja o drugoj knjizi i o čemu će se raditi, nekako je sve došlo u isto vreme i zvaće se „Kamenorezac”. Isto je istorijski, ali je manje-više bazirano na istorijskim događajima. Biće krimić, smešten u kasnom srednjem veku u zamku u Francuskoj.

Ideš sve dalje i dalje, hoće li treća biti iz Kamenog doba?

- Ne znam, sumnjam da ću ići ranije. Razmišljam da pišem o savremenom dobu, ali mi je istorijski zanimljivije da dočaram neki vremesnki period, a ovo savremeno, to već svi znamo.

Znamo li zaista?

- Donekle, ali definitivno znamo više nego o starijem periodu.

L. Radlovački