Đurić: Ubrzava se stvaranje finalne obojene revolucije

Đurić je u svom autorskom tekstu, pod nazivom "Od igračke biće plačke", koji je objavio na Fejsbuk profilu, napisao da "ispušene tajkunske muštikle" sa debelim bankovnim računima i novcem za ulaganje u politiku i isluženi bivši političari koje je narod odavno prozreo i prezreo odlično znaju da pod svojim imenom nemaju šta da traže na političkoj i javnoj sceni Srbije.

Kako navodi, to znaju i veoma moćni krugovi spolja, kojima baš ni najmanje ne odgovara Srbija koja je počela da pokazuje znake uspravljanja i buđenja i to onda kada su verovali da je posao slabljenja srpskog faktora zauvek završen.

Đurić napominje da tajkunski i strani faktor ne želi da nam se predstavi imenom i prezimenom, idejama i dosadašnjim učinkom, već umesto toga podmeću "Kesića, Ivana Ivanovića, Koraksa, Vesnu Rakić Vodinelić, Dražu Petrovića i druge hrabre heroje leteće cirkuske brigade..."

Primećuje da se ne dešava po prvi put u istoriji da neki koji za sebe misle da su genijalci mase tretiraju kao stoku koju će da međusobno svađaju, "dele i pujdaju do ludila mržnje mimovima, gifovima i tobožnjom satirom..".

Ističe da ni u tome nisu originalni i u tom smislu navodi da mnogo pre Koraksa, Kesića i Ivana Ivanovića, dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka, Evropom, a naročito Nemačkom i Italijom od pobede Hitlera i Musolinija, harao je trend ismevanja i dehumanizacije političkih protivnika i čitavih društvenih grupa.

Godinama pre nego što je krenulo istrebljivanje neistomišljenika, čak i pre nego što su nacisti došli na vlast, nemačke pivnice tresle su se, a posebna novinska izdanja šarenela su se od njihovih predstava u kojima su politički protivnici i čitave nacije (pa i naša srpska) predstavljani u neljudskom, tobože smešnom, a zapravo samo prezira vrednom obliku, navodi Đurić.

Dodaje da bi na protivnika mogao da podigneš ruku, kamenicu, dasku, kao pre nekoliko nedelja ispred Narodne Skupštine u Beogradu, potrebno je da u njemu prestaneš da gledaš ljudsko biće.

Karikature bez ukusa, ali koje provociraju mržnju (poput one Koraksove na kojoj Vučić na slamčicu pije krv nevine žrtve) i filmovi (npr. mračno nacističko ostvarenje "Jevrejin Sus") iako epohama i kontekstom veoma udaljeni, nažalost suštinski su u istoj funkciji, naglašava direktor vladine Kancelarije.

Prema njegovim rečima, ne ljuti se na Kesića što je predstavio Đurićev "nespretni aplauz" pobedi Srpske liste i čoveku koga podržava i sa kojim se zajedno bori, kao etalon poltronstva i svega što ne valja u ovoj zemlji, niti mu je uzeo za zlo što neki, poneti mržnjom koja se iz njegovog studija širi, dele na društvenim mrežama slike njegovih ćerki od tri i četiri godine zajedno sa njim dok im kupuje sladoled, uz poruke mržnje sa citatima iz njegove emisije.

Znam da on to nije želeo. Na posletku, njegov sin i moja ćerka idu u istu vrtićku grupu u istoj predškolskoj ustanovi i svakoga dana dele i deliće isti hleb, iste pesme i igre, i neponovljivu bezbrižnost detinjstva. Ne ljutim se ni na one koji su u danu kada sam išao na 221. rundu briselskih razgovora delili slike moje dece. Pitanje je da li je to i stoti deo onoga što se desilo Vučićevoj i deci mnogih drugih mojih kolega samo ove godine, navodi.

Naglašava da su pomenuti "heroji satire i slobodne reči" upotrebna sredstva koja kritiku treba da zamene kompromitovanjem svega i svakoga, rušenjem poverenja u sve i svakoga, slabljenjem svakog oblika kolektivnog organizovanja u ovoj zemlji.

Đurić u svom tekstu, koji započinje obaveštenjem da će nam trebati manje od 24 minuta da ga pročitamo, navodi i da je tim uglednih harvardskih istraživača objavio nedavno istraživanje o tome koliko ljudi je potrebno mobilisati na proteste i javnu akciju da bi se u nekoj zemlji u uličnim neredima nasilno svrgnula vlast i dodaje da je njihov zaključak da je u pitanju brojka od 3,5 odsto stanovništva.

Đurić upozorava da se taj trend samo ubrzava i u tom smislu navodi da je dekada između 2010. i 2020. razdoblje sa najvećim brojem uličnih "obojenih" revolucija u ljudskoj istoriji.

Bez obzira na to kakav je stav većine građana, ako ste uspeli da dovoljno radikalizujete i na akciju pripremite samo taj procenat stanovnika jedne zemlje, na putu ste da slomite njene institucije, parališete njene organe upravljanja i njenu ekonomiju bez ijednog ispaljenog metka, dodaje.

Kako navodi, plitkoumni humor, lažne vesti i zloupotreba društvenih mreža efikasno su "vozilo" manipulacije i sprovođenja takvih scenarija.

Ako spadate među one koji misle da ništa loše nema u tome što orvelovskih pet minuta mržnje u Srbiji svake subote uveče traju 24 minuta, razmislite opet. Vaš život, bezbednost i materijalna sigurnost vaših porodica direktno zavisi od snage i stabilnosti političkih, državnih i širedruštvenih institucija, navodi Đurić.

Kako sam kaže, ovim autorskim tekstom, želi da ukaže na to šta nam se sprema.

Šta biva kada država i društvo odu tim putem ne treba da Vam govorim, poručuje Đurić građanima i dodaje da sledeći put kada sretnu "heroje satire" na TV kanalima ili na društvenim mrežama, sete se da scenario sa radikalizovanih 3,5 odsto funkcioniše samo ako 96,5 odsto ćuti.

Srbija je iznad svih nas i u konačnici svako ko je potcenio mudrost građana Srbije uvek se prevario. Ostanimo zato mudri, istrajni i složni. I ne zaboravite - ko se bude zadnji smejao, najslađe će se smejati. Iskreno želim i boriću se da to budemo mi, njima, zato što su bacili pare i vreme i zaista ispali smešni, ali samo zbog svoje ludosti, poručuje Đurić.