U Novom Sadu počeo festival savremene vizuelne umetnosti

U nešto suženom obimu nego prethodnih godina, zbog epidemije koronavirusa, festival će predstaviti najaktuelnija zbivanja u vizuelnoj umetnosti podunavskog regiona kroz pet izložbi na kojima učestvuje 22 umetnika iz 10 zemalja. Novosadski Bel art u saradnji sa beogradskim galerijama X VITAMIN i Zvono na tri samostalne izložbe u Bel artu, Malom likovnom salonu i SULUV-u predstavlja radove tri umetnika mlađe generacije Miće Stajčića, Veroljuba Naumovića i Vuka Ćuka.

Po rečima Vesne Latinović, direktorke festivala ponosni su što su uprkos pandemiji uspeli da budu jedan od prvih međunarodnih kulturnih događaja na kojima su prisutni kustosi i umetnici iz inostranstva. Proletos, u vreme potpune neizvesnosti odlučili su da nastave pripreme za festival i u saradnji sa kustosima Savom Stepanovim, Sorinom Jeca iz Temišvara i Amijem Barakom iz Pariza uspeli su da prirede i dve kolektivne izložbe naših i umetnika iz inostranstva. Postavka u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine je međusobni umetnički dijalog šest autora iz Srbije i Rumunije, među kojima su Peter Jeca i Sanja Radusin, Joan Aurel Muresan i Nataša Teofilović kao i Ana Adam i Vladimir Tatarević. Na centralnoj izložbi, u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, radove predstavlja 12 umetnika Antal Lakner iz Mađarske, Tatjana Daneberg (Austrija), Puša Petrov (Rumunija/ Francuska), Oto Hudec (Slovačka), Ivan Mudov (Bugarska), Oleksij Sai (Ukrajina), Aleksander Tinei (Mađarska/Moldavija), Otmar Herl (Nemačka), Ana Josipović (Hrvatska) i naši autori Ana Adamović, Orjen Đurić i Milena Milosavljević.

Umetnički direktor i jedan od selektora Sava Stepanov govoreći o izboru teme ovogodišnjih Dijaloga „Quo vadis homo?“ je ukazao da je namera bila da se u današnjem svetu sagleda odnos tehnologizacije i kapitala, koji je veoma bitan za današnje društvo jer se radi o neveravatnoj sprezi. Krupni kapital je preozbiljna tema, 360 ljudi ima veći kapital od ostalog sveta, a uvezan je sa napretkom nauke i tehnologije koju je stavio u svoju funkciju. U takvim okolnostima, kako smatra Stepanov umetnost je jedno od važnih pribežišta, kako bi sačuvali spostven i identitet i verovanje da možemo da preživimo ovakvo stanje koje će i dalje trajati. Na ovoj izložbi predstavljeni su umetnici koji svojom intuicijom i svešću potpuno razumeju vreme u kojem žive i na njega reaguju. I radovi koji su opredeljeni prema temi i oni koji su odstupili od nje, svedoci su vremena koje nam se dešava, ali i njegovi kritičari, pokušavajući da iznađu neku nadu, da nas ohrabre da odbranimo ljudski identitet, smatra Stepanov. Svaki od eksponata na centralnoj postavci, po njemu sadrži, vidljivo ili nevidljivo, svest o kapitalističkoj upotrebi čoveka i činjenicu da živimo u tehnološkom dobu koje nas sve više ugnjetava i čini da naše društvo bude dehumanizovano na svaki mogući način. Umetnost jako dobro reaguje u kriznim situacijama i po mišljenju Stepanova i ova izložba će to pokazati.

Kustos i kritičar Ami Barak iz Francuske je ukazao da je, s obizirom da je poreklom iz Rumunije, vrlo dobro upoznat sa istorijom ovog regiona koji je prolazio, čak i u skorije vreme, kroz razna iskušenja i smatra da je ovo mesto dobro izabrano za dijalog umetnika o sadašnjem trenutku. Pitanje koje su ovogodišnji Dijalozi uzeli za temu je veoma inspirativno, umetnici su tokom čitave istorije čovečanstva pokušavali da odgovore kuda idemo i šta nas sve još čeka, kao i kakve će biti posledice naših dela. Šest umetnika iz različitih zemalja koje je odabrao pokušavaju na svoj način da odgovore na ova pitanja, mi ih vidimo kao uzbunjivače, u neku ruku ih poredimo sa Isusom koji se vraća u Rim znajući šta ga čeka, zato je njihov rad ispunjen strepnjom šta će se desiti.

Sorina Jeca Janovići, menadžer u kulturi, izdavač i galerista, a bila je i član tima Temišvar- Evropska prestonica kulture, već tri godine sarađuje sa Dunavskim dijalozima na zajedničkim izložbama. Po njenim rečima, radovi odabrani za dijalošku izložbu Novi Sad – Temišvar treba da odgovore na strepnju, nesigurnost i strah u izboru koje čovečanstvo čekaju, a dijalog je upravo put kojem možemo da se okrenemo. Izabrani umetnici su imali zadatak da nađu tu dijalošku vezu u ovom svetu koji je različit, gde nas sve razdvaja ali u kome je uvek moguće naći vezu. Umetnici nam pokazuju čitanje današnjice kroz dijalog koji je uvek moguć i može nas ujediniti.

Izložbe će moći da se pogledaju do 28. septembra.

- Dve velike manifestacije u Temišvaru i Novom Sadu, Art Encounters i Dunavski dijalozi, otvaraju prostor za širi dijalog koji može da oblikuje svest društvene zajednice u smislu podsticanja kreativnih ideja za sveobuhvatniju i održiviju budućnost - smatra Sorina Jeca Janovići.- Stoga smatram izuzetno relevantnom vezu koju stvaramo izmađu ove dve manifestacije, između naših gradova i zemalja, jer to su mostovi koji povezuju, zbližavaju, grade zajedništvo. Te dve velike manifestacije postale su otvorena platforma savremene umetnosti, stecište ljudi, ideja, kultura i zajednica, što je omogućilo povezivanje s globalnom umetničkom scenom. Uticaj i važnost tih manifestacija u regionu obezbeđuju otvorenost struktura, slobodnu komunikaciju i mogućnost dijaloga.  

        N. Popov