U Đali se krčkao pasulj, zamirisalo i preko granice

Kulinarske ekipe i proizvođači domaće rakije iz mnogih mesta rado su se odazvali, verovatno i zbog toga što je manifestacija u Đali bila prva koja je priređena u ovom kraju, posle popuštanja epidemije izazvane koronavirusom.

Predsednik opštine dr Radovan Uverić zahvalio se takmičarima na odzivu, uz poziv i očekivanja da će i naredne godine doći u Đalu. Jedan od organizatora Jožef Šajgo napominje da bi odziv bio znatno veći, ali da su zbog prostora i epidemije ograničili broj takmičarskih ekipa.

Iz kotlića 43 takmičarske ekipe iz naselja novokneževačke opštine, Bačke Topole, Beograda, Novog Miloševa, Kanjiže, Martonoša, Jazova i drugih mesta, ali i iz kotlića u kojima su domaćini i organizatori kuvali za goste, pasulj je zamirisao ne samo u Đali, nego severom Banata i preko granice.  Mnogi su, dok se pasulj krčkao, da ne bi dangubili i roštiljali. Da zbog korone nije zatvoren prelaz Đala -Tisasiget, sigurno bi u posetu došle i komšije iz pograničnih mesta iz Mađarske.

- U skladu sa epidemiološkim merama obezbedili smo dezinfekciona sredstva i maske, a svi smo se pobrinuli da druženje protekne u najboljem redu - kaže Šajgo.

Za ocenu učinka kulinarskih ekipa pobrinuo se stručni žiri sastavljen od renomiranih majstora kulinarstva, koje je predvodio Silvester Sečei iz Kanjiže. Glavnu nagradu za najukusniji pasulj osvojila je Rožika Januško iz Čantavira, a odmah uz nju nagrade su osvojili Ištvan Feješ – Flenko i Silvija Kenjereš, oboje iz Martonoša, dok je obraz  domaćina osvetlao Zoltan Šandor iz Đale.

Nagrađeni su jednodušni u tvrdnji da je najbitnije kuvati srcem i služiti se domaćim receptima. Svima je godilo da je gostiju i učesnika više, jer prema rečima Jove Plavšića kada je manifestacija pokretana bilo je svega pet-šest ekipa.

Predsednica Saveta MZ Đala Slađana Marić konstatuje da Đala po zadnjem popisu ima 770 stanovnika, ali da se broj u međuvremenu smanjio na oko 550. Ona smatra da je vrlo bitno da se ovakva manifestacija priređuje u maloj sredini, jer okuplja puno učesnika iz drugih vojvođanskih mesta.

Đala ima svoju autohtonu sortu šljive đalinke, koja svake godine rodi, tako da uvek ima sirovina za rakiju. Svetozar Zakić iz Đale, kaže da dok je izveštavao Odeljenje statističkog zavoda o rodu šljiva, uvek su iskazivali sumnju u podatke o rodu.

- Istina je da kada bi u celoj Srbiji rod šljiva iz nekog razloga omanuo, bili su sumnjičavi na podatak da je u Đali rodilo 70 kilograma po stablu. Naše šljive đalinke su sitne okrugle plave koje uvek rode i ne opadaju sa grane, nego moraju da se beru. Đalinke su sočne tako da komina bude kao čorba, baš je najbolja za domaću rakiju šljivovicu, a niko od njih ne pravi pekmez. Svaka kuća ima tih šljiva koje kod nas rastu same kao korov -  ukazuje Svetozar Zakić.

- Druženje i dobro raspoloženje su najvažniji. S obzirom da smo malo mesto na samoj granici bitno je da se i na ovaj način čuje za Đalu. Mi se trudimo da budemo što bolji domaćini i nastojaćemo da ovu manifestaciju negujemo, a pošto će iduća biti jubilarna deseta, očekujemo još više ekipa - naglašava Slađana Marić.

Član kulinarskog žirija Laslo Januško iz Bačke Topole kaže da takmičari greše kad koriste neuobičajene začine. Najbolje je, veli, da se koriste uobičajeni začini vojvođanske kuhinje na koje smo navikli.

Od 60 uzoraka domaće palinke samo šest je ostalo bez medalje. Pozlatilo se 16 rakija, 18 je ocenjeno srebrnom i 20 bronzanom medaljom. Imre Novak iz Sente, predsednik žirija veli da su iz godine u godinu rakije sve kvalitetnije, a da je ovog puta najviše bilo uzoraka šljivovice, kajsijevače, dunjevače, ali je bilo i višnjevače i zovovače.

Tekst i foto: M. Mitrović