Kanal Begej biće plovan i za teretne brodove
ZRENJANIN: Projektom prekogranične saradnje koji finansira Evropska unija, Srbija i Rumunija planiraju da rekonstruišu prevodnice i ustave na kanalu Begej, koji bi onda posle 60 godina ponovo postao plovan, saopštio je juče EU Info centar.
Kako je saopšteno, projekat se finansira sredstvima iz Interreg IPA programa prekogranične saradnje između Rumunije i Srbije. Njegova ukupna vrednost iznosi 13,9 miliona evra, od čega 85 odsto čine nepovratna sredstva EU, u partnerstvu „Voda Banata“ i Županijskog saveta Timiš, sa rumunske, i JVP „Vode Vojvodine“ i Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, sa srpske strane.
Planirana je rekonstrukcija prevodnica u Srpskom Itebeju i Kleku, koja obuhvata sanaciju građevinskog dela objekta, kao i postavljanje nove hidromašinske opreme. Time će nakon 60 godina ponovo biti uspostavljena nautička veza između dve zemlje.
„Pored sanacije prevodnica, izgradićemo biciklističke staze, plutajući dok, nabaviti plovni bager i plovnu kosačicu i izradićemo projektno-tehničku dokumentaciju za izmuljenje kanala Begej. Uz tu dokumentaciju, možemo da konkurišemo i za izmuljenje kompletnog kanala Begej od Kleka do granice sa Rumunijom, kako bi postao plovan i za teretne brodove do 500 tona“, kažu u „Vodama Vojvodine“.
Tada će se, navode u EU Info centru, ponovo otvoriti plovidba na kanalu Begej. Biće uslova za razvoj turizma, izgradnju infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona kroz povećanje transporta.
Od Temišvara do Tise
Kanal Begej ukupno je dug 120 kilometara. Od toga se 45 kilometara nalazi u Rumuniji, a preostalih 75 u Srbiji. Započinje kod Temišvara i nastavlja se sve do Tise. Njegovo iskopavanje započela je Austrija 1718, nakon potpisivanja Karlovačkog mira. Tada je Begej korišćen za transport drva i odvodnjavanje okolnog močvarnog terena. Istovremeno započeta je izgradnja 70 kilometara dugog kanala između Temišvara i Kleka, odnosno Plovni Begej. Novi kanal zamenio je stari, koji je služio za regionalno ispuštanje voda. Ova dva kanala tekla su paralelno, a Stari Begej služio je za odvodnjavanje okolnog močvarnog terena.
Od kada je Begej, pre 60 godina, zatvoren za plovidbu, veza između pograničnih gradova Banata, na severoistoku Srbije uz granicu sa Rumunijom, drastično se promenila. To je uticalo i na životnu sredinu u okruženju kanala, posebno na kvalitet vode, zbog čega je obustavljen i rečni transport. Tek pre tri godine srpska i rumunska strana rešile su da, prekograničnim projektom „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“, ovaj višedecenijski problem reše i da reci koja izvire u Rumuniji, a uliva se u Tisu u Srbiji, vrate stari sjaj.
U periodu od 1910. do 1912. godine izgrađena su četiri kompleksa prevodnica sa ustavama na kanalu Begej – dva u Srbiji (Klek i Itebej) i dva u Rumuniji (St. Martin i St. Mihalj). Ustave su kontrolisale vodostaj i garantovale gotovo neprekidnu plovidbu, čak i tokom perioda niskog vodostaja. Omogućavao je prolazak brodova od 500 tona nosivosti. Vojvodina je tako dobila važan veštački plovni put. Takođe, ovi objekti znatno su smanjili opasnost od poplava za naselja i zemljište duž obala kanala. Od samog početka, Begej je imao važnu hidrološku i ekonomsku ulogu u slivu reka Begej - Tamiš i važan plovni put između Dunava u Vojvodini.
Zbog napete političke i ekonomske situacije u regionu, 1958. je zatvoren za plovidbu. Usled ovakvih okolnosti kanal je izgubio hidrološku i ekonomsku funkciju, a danas se zbog dotrajalosti prevodnica Klek i Srpski Itebej ne odvija čak ni rekreativna plovidba. To praktično znači da se voda na ovom delu Begeja koristi samo za navodnjavanje i snabdevanje ribnjaka.
Ž. Balaban
