U Vojvodini 928 slučajeva nasilja nad ženama
NOVI SAD: Broj prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama u sistemu zdravstvene zaštite u 2019. godine u Republici Srbiji iznosi 4.105, od čega u centralnoj Srbiji 3.138 i u Vojvodini 928 slučajeva. Najveći broj prijavljenih slučajeva rodno zasnovanog nasilja zdravstvenim ustanovama prema okruzima je u gradu Beogradu (814), a najmanji broj u Borskom (22) i Zaječarskom (35) upravnom okrugu – kažu podaci iz Izveštaja o prijavljenim slučajevima rodno zasnovanog nasilja u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji, 2019 godina Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Nasilje nad ženama predstavlja kršenje ljudskih prava i prepreku za ostvarivanje jednakosti, razvoja, bezbednosti i mira. Oblici rodno zasnovanog nasilja uključuju, ali nisu isključivo ograničeni na: nasilje u porodici, seksualno zlostavljanje, silovanje, seksualno uznemiravanje, trgovinu ženama, prisilnu prostituciju, i ostala štetna ponašanja. Ovi oblici nasilja mogu imati posledice po fizičko, mentalno, seksualno i reproduktivno zdravlje, i uzrokovati druge zdravstvene probleme. Pored toga, višestruki i prožimajući identiteti žena zasnovani na faktorima poput klase, rase, etničke pripadnosti, religije, starosti, seksualnosti i građanskog statusa, mogu poslužiti uvećanju njihove izloženosti nasilju. Počinioci nasilja mogu biti i muškarci i žene, ali rodna dimenzija je njegova suštinska karakteristika. Prema dostupnim podacima u Republici Srbiji najčešće žrtve su osobe ženskog pola, različitog životnog doba i porodičnog statusa, a najčešći počinioci su lica muškog pola. Rodno zasnovano nasilje dešava se u svim socioekonomskim grupama i gotovo svim kulturama, ali evidentno je da su nasilju više izložene žene koje već pripadaju vulnerabilnim grupama, kao što su žene sa invaliditetom, devojčice, starije žene, izbeglice, psihički izmenjene žene, žene smeštene u institucijama, žene sa sela, žene drugačije seksualne orijentacije, HIV pozitivne žene i zavisnice, navodi se u Izveštaju.
Zdravstveno zbrinjavanje osoba sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja mora da bude prioritet. Pristup zdravstvenom sistemu treba biti obezbeđen u svakom slučaju, čak i pre podnošenja prijave drugim relevantnim službama. Davaoci medicinskih usluga u svim fazama treba da obezbede poverljivo, pristupačno, prikladno zdravstveno zbrinjavanje svih osoba sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, da im pruže informacije o medicinskim procedurama, i da obezbede dostupnost usluga svim korisnicima.
Na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, dostupan je obrazac za evidenciju i dokumentovanje nasilja: https://www.batut.org.rs/download/uputstva/prijavaOSumnjiNaZlostavljanje…. Obrazac za evidentiranje i dokumentovanje nasilja je veoma značajan sudskomedicinski dokument, namenjen je kompletnom i efikasnom dokumentovanju povreda nastalih kao posledica nasilja i zdravstveni radnici dokumentuju nasilje kada god posumnjaju na njega. Nedostatak u radu naše zdravstvene službe u odnosu na dokumentovanje telesnih posledica nasilja predstavlja velika neujednačenost u pristupu pregledu žena koje su doživele nasilje i pisanju medicinskih nalaza od strane različitih lekara, kaže se u izveštaju.
Potrebno je obezbediti adekvatnu edukaciju lekara u toku dodiplomskih studija, a i tokom poslediplomskog usavršavanja, o prepoznavanju i adekvatnom dokumentovanju porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Primenom Posebnog protokola obezbeđuje se kompletno prikupljanje svih anamnestičkih podataka od žene, adekvatno dijagnostikovanje, opisivanje i šemiranje svih ustanovljenih povreda. Na taj način izbegava se mogućnost izostavljanja nekih značajnih medicinskih činjenica. Na kraju, prikupljanjem i analiziranjem podataka iz svih zdravstvenih ustanova omogućava se sagledavanje podataka o učestalosti i drugim bitnim karakteristikama rodno zasnovanog nasilja u celokupnoj populaciji, kao i u različitim lokalnim sredinama. Uvođenje nove usluge u nomenklaturu usluga omogućilo je praćenje obima zabeleženog nasilja u zdravstvenom sistemu. Nasilje se beleži na celoj teritoriji Srbije. Nasilju su bila izložena deca svih uzrasta, kao i žene svih godina.
Po pitanju dodatnih faktora koji utiču na oblik nasilja koje žene preživljavaju kao i kojim mogućnostima raspolažu u traženju pomoći, evidencija slučajeva rodno zasnovanog nasilja u posebno vulnerabilnim grupama ukazuje da su najugroženije starije žene, zatim trudnice i žene sa hroničnim oboljenjima. Starije žene trpe oblike diskriminacije na osnovu roda i godina. Svaka deseta osoba izložena nasilju bila je starija od 75 godina. Pridruženi faktori specifični za godine, kao što su fizička ranjivost, postojanje određene bolesti, izolacija, demencija, zavisnost od članova porodice, dodatno povećavaju rizik od nasilja u odnosu na žene mlađe životne dobi. Registrovan je i povećan rizik žena romske nacionalnosti, piše u Izveštaju.
Među zaključcima u Izveštaju kaže kako je u zaštiti žena od nasilja u porodici izuzetno značajna prevencija. Blagovremeno otkrivanje nasilja i adekvatna društvena intervencija neophodni su za zaštitu žrtava porodičnog nasilja. Lekari i drugi zdravstveni radnici u ovom procesu imaju veoma značajnu ulogu, zasnovanu na njihovim etičkim dužnostima i profesionalnim obavezama prema pacijentu koji doživljava nasilje u porodici.
LJ. Petrović
