Minimalac na klackalici od četiri odsto do oko 25
NOVI SAD: Koliko će od početka naredne godine zarađivati radnici u Srbiji koji rade za minimalac – a procenjuje se da ih je više od 350.000 –još uvek se ne zna, a do odluke o tome ostalo je manje od dve nedelje.
Kao i proteklih godina, stavovi pregovarača o minimalnoj ceni rada – sindikata i poslodvaca – su na dva pola, odnosno procenat povećanja za koji se zalažu potpuno su različiti: sindikati zahtevaju povećanje veće od 25 odsto, a poslodavci su spremni na daleko manji procenat. Inače, sadašnja minimalna zarada obračunava se na osnovu minimalne satnice od 172,54 dinara i u odnosu na 2019. godinu povećana je oko 11 odsto.
Ukoliko se sindikati i poslodavci ne dogovore – a to ne bi bilo prvi put – odluku o visini minimalne zarade za narednu godinu 15. septembra doneće Vlada Srbije. Po svemu sudeći, država je spremna da odobri povećanje minimalna zarade, a procenat s kojim se istupilo bliži je onome na šta su poslodavci spremni. Naime, na jučerašnjem sastanku Radne grupe za pregovore o minimalnoj zaradi, predstavnici Vlade izneli su predlog da se ona poveća u rasponu od četiri do šest odsto.
Iz Unije poslodavaca Srbije ukazuju na to da su poslodavci spremni na kompromis po pitanju visine minimalca, uz uslov da taj rast ne ugrožava poslovanje preduzeća u Srbiji. Oni napominju da je moguće povećanje minimalne cene rada do šest odsto, koliko iznosi očekivani rast bruto društvenog proizvoda u 2021. godini, uz uslov da se kroz dodatne mere – povećanje neporezivog dela zarade sa 16.000 dinara na 19.000 i smanjenje poreza i doprinosa na zarade, olakša poslovanje preduzeća. U UPS-u navode i da u pregovorima o minimalnoj ceni rada žele da se dođe do održivog rešenja, koje će uvažiti razumljivu želju sindikata da se zarada poveća, ali i realnu situaciju u privredi koja se našla na udaru pandemije kovida-19.
Minimalna zarada u Srbiji je, u odnosu na deceniju unazad, viša oko 13.000 dinara.
Naime, minimalac se pre deset godina obračunavao na osnovu minimalne cene radnog sata od 102 dinara, a važeći minimalac – na osnovu 70 dinara više minimalne satnice.
Pre jednu deceniju najviša minimalna zarada bila je oko 18.750 dinara, a najniža oko 15.200, a sada su ti iznosi oko 31.750 dinara i oko 27.600 dinara.
S druge strane, po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, povećanje minimalne cene rada do šest odsto za sindikate je neprihvatljivo, a razloga je mnogo. On ističe da je zahtev sindikata da se minimalna cena rada uveća oko 25,5 odsto i da minimalac bude oko 37.500 dinara, te da su sindikati i te kako svesni situacije u privredi izazvane pandemijom, koja je pogodila ceo svet, ali i položajem radnika u Srbiji koji zarađuju minimalac.
Sindikati traže da se minimalna cena rada poveća do iznosa minimalne potrošačke korpe, čime bi bio ispoštovan dogovor iz 2108. godine – da se do 2021. ta dva iznosa izjednače, kaže Milić.
Kako dodaje, uz povećanje minimalne zarade uz procenat koji su predložili predstavnici Vlade, sasvim je sigurno da do 2025. godine prosečna zarada u Srbiji neće dostići iznos od 900 evra, a minimalna zarada iznos minimalne potrošačke korpe.
Dakle, na odluku o visini minimalca za sledeću godinu neće se čekati još dugo, a ukoliko bude odobreno povećanje od šest odsto, minimalna prosečna cena rada za sledeću godinu bila bi oko 31.800 dinara. To znači da bi, u proseku, minimalna zarada bila veća oko 1.800 dinara, pošto je sadašnji prosečan minimalaac nešto viši od 30.000 dinara. Za sličan iznos koverta bi trebalo da bude deblja svakog meseca pošto visina minimalca zavisi od broja radnih sati.
D. Mlađenović