Domaći luk proteruje uvozni i s pijaca i iz marketa

Kakvo će inotrgovanje biti ove godine, znaće se na kraju kalendara, ali na početku ekonomske godine, koja se u poljoprivredi računa od 1. septembra, veliki proizvođači uveliko vade luk i kažu da su prinosi odlični, 95 pa i 100 tona po hektaru. Ako se oni uporede s lanjskim prosekom od 70 do 80 tona, postoje dobri izgledi da ćemo luka imati još više na strani izvoza ali i da ćemo ga manje kupovati napolju.

Uporedo s vađenjem luka, povrtari su počeli i setvu tog povrća, koje će dospeti dogodine u junu, dok su ovaj što sada vade posejali krajem februara i početkom marta.

Veliki proizvođači, koji ne rade s nakupcima već s pravnim licima, već su počeli luk da prodaju u Rumuniju, Bugarsku i Severnu Makedoniju i isporučuju ovdašnjim velikim trgovinskim lancima.

Jedan od njih, Dragan Guljaš iz Silbaša u opštini Bačka Palanka, kaže za „Dnevnik” da rod nije dobar zato što je klima bila dobra za luk, već su isključivo zaslužni sistemi za navodnjavanje i primenai zaštitnih sredstava.

On smatra da će u naredne dve do tri godine na tržištu ostati samo veliki proizvođači, a mali nestati jer se bez ulaganja, mehanizacije i potpune primene agrotehnike, proizvodnja ne isplati.

Već ove godine u bačkopalanačkoj opštini više manjih povrtara je istanjiralo rod jer je luk sitan, što pokazuje da bez zaštitnih sredstava ne uspeva, kazao je Guljaš.

Dugo godina se, dodaje naš sagovornik, bavi lukom, ali je 2012. godine prestao da ga radi, sve dok 2016. godine nije počeo da kupuje  mehanizaciju.

Shvatio sam da bez mašina nema zarade jer ručna obrada zahteva angažovanje velikog broja sezonskih radnika pa kada se oni plate, troškovi budu veliki. Sada imam sve od mašina – za sejanje, vađenje i prečišćavanje, pakericu, boks-palete, i sa svega dva-tri radnika obavljam celokupnu proizvodnju, jedino što mi treba još prostora za skladištenje, veli Guljaš.

On kaže da je mehanizaciju kupovao i zahvaljujući novčanim  podsticajima koje je dobijao od Pokrajine i Republike.

I povrtar Miloš Ajduk iz Despotova, takođe u opštini Bačka Palanka, kaže da je luk dobro rodio i da je zato cena na veliko niska, od 13 do 15 dinara.

Prošle godine izvozili smo najviše luka u Crnu Goru, Rumuniju i BiH, a uvozili iz Severne Makedonije, Egipta, Albanije i Turske.

Veliki proizvođači sada očekuju da domaći luk nađe mesto i na tržištima Slovenije, Hrvatske, Grčke... jer o tome pregovaraju s tamošnjim trgovcima i ako se dogovore o ceni, kamioni u koje može da stane po 24 tone luka, povrće brzo mogu da isporuče.

U poređenju s lanjskom godinom, sada ga ima više pa su veći prinosi spustili cenu koštanja povrća, navodi Ajduk.

On luk ne prodaje već će ga čuvati za zimu, kada se očekuje da bude skuplji, i uglavnom plasirati na inotržiše, najviše u Albaniju, zatim u Bugarsku i Mađarsku .

Imam moje kupce jer luk, uz drugo povrće, sejem već 40 godina, kaže Ajduk.

Na domaćem tržištu trenutno ima samo našeg luka jer, ukoliko bi ga bilo iz uvoza, naglašava Ajduk, ne bismo ga plaćali od 30 do 35 dinara kilogram na pijacama i u marketima.

Lane je u ovo doba kilogram luka na veliko koštao 20 dinara, da bi se u decembru prodavao za 30 i 35 dinara, a u martu vredeo na veliko 60 dinara. Proizvođači očekuju da će takva cena biti i ove zime.

Z. Delić