FENOMEN BESMRTNOSTI Superljudi i njihovi životi na večito

Mediji su to uglavnom kvalifikovali kao šalu, ali sa Redstonom se nikad nije znalo, pisao je portal Blumberg.

Poznato je da su finansijski supermoćnici u stanju da ođednom poveruju u svoju svemoć, pa se to po svemu sudeći dogodilo i vlasniku kompanija koje su postale deo društva koje upravlja TV mrežama Em-Ti-Vi, Komedi central, Nikelodeon, Šoutajm i filmskim studijima Paramaunt i Miramaks. Reč je o prebogatom sistemu koji se po prihodima može meriti s najvećim američkim televizijskim i filmskim kompanijama kao što su Dizni, Tajm Vorner i 21. senčeri foks.

Redston je za života još uspeo i da doprinese popularizaciji multipleks bioskopa, da nekim čudom preživi požar (1979. godine), da bi poslednje dve decenije 20. veka proveo u epskim okršajima za preuzimanje kontrole nad filmskim studijima Paramaunta i nad TV mrežama Vajakom (vlasnikom Em-Ti-Vija) i Si-Bi-Es. Usput se i dvaput ženio i imao je dvoje dece.

Smrt besmrtna ostalo smrtno, moglo bi se ironično primetiti sa starim Grcima na račun američkog medijskog magnata. Ipak, valja primetiti i da ova priča ima nešto s duhom vremena. Poglede na svet, ideologije i religije koje smatraju da na lestvici vrednosti život sam po sebi nije nešto najvažnije, kao i slutnje da se smisao nečijeg postojanja otkriva tek posle smrti koja je hiljadama godina bila pretežuća u životima generacija i generacija, danas polako ali sigurno podrivaju ne samo savremena nauka, trendovi u kulturi ili filozofska misao Fridriha Ničea, nego i sve više pokušaji preduzimača i velikih kompanija iz različitih branši koje prati dinamika znatnog kapitala koji se ulaže.

Tako je izumitelj Rej Kerzvajl, dobitnik Američke nacionalne medalje za tehnologiju i inovacije 1999, godine, postao 2012. godine direktor Guglovog inženjerskog odeljenja, da bi potom Gugl osnovao potkompaniju Kaliko u cilju „rešavanja problema smrti”, kako je saopšteno.

Gugl je takođe imenovao i izvesnog Bila Marisa za predsednika vlastitog investicionog fonda za istraživanja, da bi dotični pre pet godina u jednom intervjuu izjavio da će čoveku biti moguće, uz dalji napredak nauke, tehnike i tehnologije, da doživi pet stotina godina. Gugl danas ulaže milijarde dolara u osnivanje naučnih projekata na polju biologije i u istraživanja o produžetku ljudskog veka.

Suosnivač Pejpala Piter Til je nedavno izjavio da želi da se bori protiv smrti, kao i da „u našem društvu preovlađuju ljudi koji je ili poriču ili prihvataju, ali ja više volim da se protiv nje borim”. Reč je, inače, o multimilijarderu, jednom od najuspešnijih i najuticajnijih preduzetnika Silicijumskoj dolini i nema sumnje da u njegovom okruženju, a u skladu s vrtoglavim rastom brojki na bankarskim računima (čak i u doba koronavirusa), kao kvasac narastaju i vrlo konkretni projekti da se smrt nekako prevari.

Genetski inženjering, programi za podmlađivanje i obnavljanje tkiva na klinikama, prodori u nanotehnologiji - podgrevaju nade da će već 2050. ljudski vek biti znatno duži, da bi konačna pobeda nad smrću mogla da bude proglašena 2100. godine, najkasnije 2.200. Biće navodno, u ovom trenutku još uvek više nego hipotetički, dovoljno da se ljudi na svakih desetak godina podvrgnu odgovarajućim tretmanima, izbace otrove iz organizma, i ne samo izleče od raznih boleština, nego i da se neprestano podmlađuju obnavljanjem tkiva koje odumire. Takvi superljudi - kiborzi oslanjali bi se i na pomoćne „pametne” naprave, alatke i poboljšane lekove, i ako je u 20. veku prosečan životni vek gotovo udvostručen s 40 na više od 70 godina, zašto ne očekivati da će srazmeran uspeh biti postignut i u 21. veku?

Ali, da li bi ih takav napredak približio besmrtnosti? Čovečanstvo, doduše, može da očekuje korist ne samo od medicine i farmakologije, nego i da će robotika i automatika preuzeti na sebe sijaset teških poslova od ljudi koji umnogome skraćuju radni i životni vek, ali budući supreljudi će, za razliku od Boga, ipak moći da poginu u ratu ili nesrećnom slučaju i ništa neće moći da ih vrati sa onog sveta. Kako piše u svojoj knjizi „Homo deus” istoričar Noa Juval Harari „mi obični smrtnici svakodnevno se kockamo sa životom, jer znamo da će kraj doći i ovako i onako. Zato odlazimo u osvajanje Himalaja, plivamo u moru i upuštamo se u druge opasnosti, kao što je prelazak ulice... Ako, međutim, verujete da imate mogućnost da živite večno, bilo bi ludilo da tek tako stavljate život na kocku.” Zbog toga će to biti najbojažljiviji ljudi u istoriji čovečanstva, zaključuje on. 

Juval Harari veruje da su nade o večnoj mladosti u 21. veku još uvek preuranjene i onaj ko ih shvati suviše ozbiljno može lako da se razočara. „Nije lako živeti sa saznanjem da ćemo umreti, ali još je teže verovati u besmrtnost i ustanoviti da ste verovali neosnovano”, dodaje on.

Samner Redston je bio jedan od takvih vernika. Njegova priroda se pobrinula da doživi duboku starost po današnim merilima, ali ne i više od toga. S druge strane novac mu je omogućio da sanja i najluđe snove i da ih proizvodi u svojim filmskim studijima. Ako je i poverovao u nešto neosnovano, to je ipak bilo nešto čime se bavio celog života. I nije dao da se zamrzne kao njegov preteča Dizni, u još bajkovitijoj nadi da će ga čarobni štapić njegovih dobrih vila jednog dana oživeti.

Relja Knežević