Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Kampanja uz podršku UN - iskoreniti paljenje strnjike

17.08.2020. 18:03 18:05
Piše:
Foto: pixabay.com

BEOGRAD: U Srbiji je pokrenuta kampanja "Ne pali strnjiku", čiji je cilj zaustavljanjanja tog štetnog i zabranjenog načina uklanjanjana žetvenih ostataka sa njiva, koji je veliki rizik po ljude, imovinu i nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi.

Tri ministarsrtva - zaštite životne sredine, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i unutrašnjih poslova, su uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj - UNDP pokrenula kampanju da se ne pali strnjika jer je to, kako podsećaju nedozvoljen i visoko rizičan način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva.

"U Srbiji je prošle godine evidentirano skoro 19.000 požara na otvorenom. Najviše je gorelo nisko rastinje, stradale su i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi, Život je izgubilo 14 građana, povređeno ih je bilo 40 i spaseno troje"., navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, visoka temperatura ubija korisne mikroorganizme i smanjuje plodnost zemlje, sadržaj humusa i uništava azot koji je potrebno potom nadoknaditi đubrenjem.

Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje centrimetra humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame.

Spaljivanjem strnjike ne smanjuje samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.

Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost, navodi ministarstvo.

S druge strane, dodaju, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.

Ministarstvo ocenjuje da je za prestanak ove zakonom zabranjene prakse koja se kvalifikuje kao krivično delo i za koji su predviđene visoke novčane kazne, potrebno je i jačanje svesti o njihovim štetnim posledicama.

U Sremskoj Mitrovici realizovana je prva od pet radionica u okviru kampanje "Ne pali strnjiku!" čiji je cilj da se probudi svest o višestruko štetnim posledicama paljenja strnjike i da se ta praksa mora iskoreniti.

Piše:
Pošaljite komentar