OkoTVoko: Tako je plakala Isidora

To je odlazak Isidore Bjelice. Pošto je puna tema i dilema oko njenog lika i dela, činjenica je da žena koja je imala tako dinamičan život, toliko putovala, napisala toliko knjiga, izgubila bitku s najtežom bolešću. Pogledajte samo statistiku koliko je ljudi umrlo od raka, a koliko od korone, a opet o tumorima niko ne pravi toliku medijsku histeriju. Niko ne priča zašto ima toliko obolelih od raka i da li uopšte postiji „spas”. Ali su se zato pojavili kanceregeni komentari oko lika i dela Isidore Bjelice. Toliko mrziteljskih, hejterskih komenara. Prva Isidora je bila za polemiku, diskusiju, uvek je priznavala da je kontroverzna ličnost, ali način na koji neki ljudi daju sebi za pravo da mrze -  u startu je kancerogen. Jer šta je zapravo uzrog malignog? To je negativna energija, mržnja, nedostatak altruizma. Imate pravo da je ne volite, da vam je smetao njen nos, šeširi, izbor muževa, politički ili neki drugi stav ali nemate pravo da likujete nad tuđom nesrećom. Vrati se to kao bumerang. I uopšte je pitanje kad smo kao ljudi postali toliko zli i ciničniči. Da li je to posledica kolektivne frustracije što ne možemo da promenimo ništa u našim životima. Ili je mentalno, anonimno drndanje preko tastature postalo deo mentalieteta. Jednostavno, to nisu dobre vibracije. Ostaviću istoriji da presudi koje je mesto Isidora ostavila u istoriji naše književnosti i publicistike. Voleo sam da čitam njene knjige. I svakako će ostati upamćena po neobičnom formatu emisije „Klot frket”. O njenom životu bi svakako mogao da se pravi jako zanimljiv dokumentarac ali da li je ona politički korektna za sve televizije koje su krenule da određuju šta je treš, šta je kemp?

Međutim, živčanost što smo u čabru i zbog korone i zbog predstojeće velike svetske ekonomske krize i zbog geopolitičkih odnosa opet se strovalila na pevačice. Ivana Peters je izjavila da nema od čega da živi, jer ne može da se bavi svojim poslom te je dobila nekoliko mejlova pomoći. Čuh odmah komentar kako ona ne ume da se snađe, šta folira.. Goca Tržan je primetila koji je broj onih koji likuju što estradni umetnici sastavljaju kraj sa krajem. Nastali su pravi verbalni ratovi na društvenim mrežama, te su Goci nudili „Da li bi prala naše gaće, mače?”. A veš je zaista više nego prljav. Kad se samo setim kad je Neda Ukraden pokrenula inicijativu da se pomogne, muzičarima, onim anonimnim koji rade svadbe i žive od malih svirki. Naravno da se našao Aca Lukas da joj kao glavni u estradnom centralnom komitetu očita slovo. Pošto je ukapirala da od ispravljanje krive Drine nema ništa, Neda je otišla u Makarsku da na bezbednoj distanci održava koncerte, jer je videla da u Srbiji za muzičare leba nema. Nema ni u Hrvatskoj jer je Nina Badrić zamolila za pomoć a onda ju je neka cinična žena pozvala da kopa krompir. I da će joj biti plaćeno. Samo joj je poručeno da ne dolazi u onoj dizajnerskoj haljini koju je skupo patila. Nina je odgovorila da je naslađivati se nad tuđom nesrećom  postao poraz ljudskosti. Brzo se zaboravilo koliko su sve te pevačice učestovale u humanitarnim koncertima i akcijama i koliko su pomagale drugima. I dok su bile poplave za koje smo mislili da će nas ujediniti, izgleda da je krenulo da nas ujedinjuje zlo, zavist i negativna energija. Da li su ljudi „pukli” od izolacije, negativne eneregije ili što više nemaju priliku da poslušaju dobru pesmu. Ali činjenica je da su društvene mreže, portali, medij postali mesto gde dominira negativna energija, a to nije dobro ni za fizičko ni za mentalno zdravlje. A primetio sam da većina ljudi plače. Mnogi plaču uz „Milena, genercijo moja, „Neveni žuti, žuti”, a mnogi su zaplakali uz pesmu Radeta Vučkovića „Tako je plakala Isidora na obali mora”. Pošto nas većina nije otišla namore, ostaje da se kupam u sopstveno znoju i zlobi. A to znači da će da će da bude sve manje pesme, koncerata a sve više negativne energije. Kažu šta emituješ to i privlačiš a pošto je Mars planeta agresije u znaku Ovna samo mogu da vam obećam da će tema za ovu kolumnu da bude na pretek do kraja godine. Jer Mars u tom znaku donosi agresiju, verbalne ratove, nervozu i šizaonu. Biće teško preživeti predstojeću jesen i ekonomski i mentalno. Ko dočeka Novu godinu a da mu neko peva, biće najsrećnija osoba na svetu. Molićemo od Deda Mraza da nam u život vrati muziku, pevačice i dobro raspoloženje. Zato razmislite kad sednete za tastaturu šta ćete da na napišete. Ako nas ne sredi korona, srediće nas zloba.

Aleksandar Filipović