Kornišoni iz Gospođinaca idu u Austriju i Nemačku

Međutim, oni s gospođinačkih njiva neće završiti u našim teglama već u zemljama EU, pošto će sa svih 50 hektara pod sistemom za navodnjavanje kap po kap, koliko je početkom aprila posejano na oranicama u Gospođincima, otići direktno na preradu u fabrike u Nemačkoj, Austriji i drugim evropskim zemljama.

U Gospođincima već osmu godinu preduzeće „Agroprodukt” organizuje proizvodnju animiranjem povrtara da gaje krastavce i zarađuju, i tako podstiče domaći izvoz tog svežeg povrća jer je ovdašnja prerađivačka industrija slabo razvijena.

Prosečan prinos po hektaru treba da bude oko 100 tona, ali vlasnik „Agroprodukta” Siniša Mutić kaže za „Dnevnik” da je sezona kornišona tek krenula i da će potrajati sve do kraja septembra, pa će se tek kada se branje završi, znati tačno koliko je bio težak rod po hektaru. 

– Uočljivo je da je godina solidna i da su, a to je i najvažnije, povrtari zadovoljni otkupnom cenom na veliko, od 20 dinara do blizu 100 dinara kilogram – objašnjava Mutić. –Kornišoni se razvrstavaju u sedam klasa i svaka klasa ima cenu. Oni najkraći su i najskuplji.

Po njegovim rečima, kada dođu s njive, kornišoni se sortiraju po klasama, pakuju i stavljaju u hladnjaču dok ne budu transportovani do krajnjih kupaca .

– Mada je epidemija, ne osećamo je – kaže Mutić, i dodaje da krastavci bez problema prelaze granicu i odlaze do fabrika na preradu. – Transport se odvija uobičajeno i vozači na graničnim prelazima  bez velikih zadržavanja prelaze carinu.

Jedan od proizvođača kornišona Dejan Rončević iz Gospođinaca već petu godinu gaji krastavce i napominje da su ga je poslu privukli garantovana cena i siguran otkup, ali da je povrtarima značajno i što od „Agroprodukta”  dobijaju sve da kornišoni budu po zahtevima evropskog tržišta. 

Agronom Tihomir Savamun, koji daje stručnu pomoć povrtarima, kaže da setva kornišona stagnira, ne samo u Gospođincima već i u drugim mestima, i da ima više razloga zašto je tako.

– Prvi je što povrtari strepe da li će naći na desetine i desetine vrednih berača jer oni predstavljaju važan lanac u tom poslu, zatim se pribojavaju da li će uspeti u proizvodnji, pošto treba ogromno znanje i trud da bi se dobio kornišon ekstrakvaliteta – ističe Savamun. – Uoči ovogodišnje setve već je počela epidemija i bilo je hladnije vreme, što je povrtare, takođe, odvratilo od zasnivanja setve na većim površinama.

Ali , kaže da ima i dobrih strana pošto proizvođači  znaju unapred cenu po kojoj će se rod otkupljivati, I što od njih dobijaju materijal I saveta da rod bude dobrog kvaliteta.

– „Agroprodukt” obezbeđuje seme i seje krastavce, a tokom sazrevanja roda pruža i stručnu pomoć pa smo u tom pogledu sigurni da tokom vegetacije napreduju onako kako strani kupci traže – istakao je Rončević. 

On je kazao da bi rado proširio proizvodnju krastavaca, ali da ga u tome sputava nedostatak sezonskih radnika.

– Ima radne snage i u tome ne oskudevamo u Gospođincima, ali  trebaju nam temeljni radnici jer branje mora biti sveobuhvatno, da se plodovi ne bi sakrili ispod listova, jer za samo 48 časova prerastu i ti predugački su znatno jeftiniji i povrtarima umanjuju zaradu.

Z. Delić