Dunavski biser –  Begečka jama sija i leti i zimi

Kiša je padala kao iz kabla, temperatura je bila osvežavajuća, ali to nije sprečilo nekoliko vikendaša da se okupe na obližnjoj čardi i uz druženje zaborave na ružno vreme. Malo dalje u vodi, nasred Jame, pod plaštom kapljica, u žutoj kabanici, pecaroš je zabacio udicu i strpljivo čekao da riba zagrize.

– Sećam se da sam još kao mali bio ovde na pecanju, bila su to bolja vremena, kada su se ljudi više družili – priča nam Mile Nenad. – Jednom prilikom sam iz dosade došao ovde na čorbu, prošetao naseljem i na prvu loptu ponovo zavoleo ovo mesto. Mada sam nekad maštao o salašu, video sam jednu zaraslu kuću te mi je trebalo vremena da dođem do vlasnika, ali, pošto sam dosta uporan, nekako sam uspeo u svojoj nameri i počeo da sređujem taj deo, živim tu i zaljubljujem se u ovo predivno mesto.

Kako kaže Mile, nekada se na Begečkoj jami nisu mogli držati psi, ali pošto je sada to dozvoljeno, zbog njih je počeo da dolazi svaki drugi dan, da bi na kraju rešio da ostane tu, sazida kaljavu peć i počne da prezimljuje. I tako već 12 godina.

– Čak je i zimi život na Begečkoj jami uvek bio interesantan i inspirativan, a i dalje je – otkriva nam naš sagovornik. – Zima zna biti mnogo lepša nego leto, ko više voli mir i tišinu. Šetnja preko snega i leda, u tišini zimske idile, mirnije je nego letnje jutro, uz umirujući zvuk šuškanja snega pod cipelama, ma, sve to ima svoje čari! Zimi su deca znala da dolaze i sankaju se, a sada je to malo ređa slika, verovatno zbog činjenice da je sve manje snega u našem podneblju. Nekada smo imali druženja sredom, sada toga nema. Nema nekog društvenog života, pogotovo zimi, jer ima nas nekoliko koji smo tu preko cele godine. Kad čarda radi, onda još bolje, može se s nekim sesti i popričati. Jamu baš mnogo volim, imam dobrih drugara ovde, sad ne stižemo mnogo da se družimo kao nekad, ali uspevamo.

Mile Nenad kaže da se Begečka jama suočava s dosta problema, a jedan od njih je i sve veći mulj u vodi. Njegov komšija Goran Urukalo se složio s tom činjenicom, rekavši da je situacija sve gora.

– Jako je plitko i traže se načini da se to reši – rekao je Urukalo. – Prošle godine smo imali radionice u vezi s tokom Dunava jer je  austrijski investitor imao ideju da se sva područja revitalizuju i vrate na neki početak. Oni rade projekat i idejno rešenje, a Jama je izabrana u celom Dunavskom toku da bude prva u realizaciji. Na radionicu su tada došli svi relevantni ljudi iz Pokrajine, gradskih uprava, Instituta „Jaroslav Černi”, kao i iz „Vojvodinašuma” i „Voda Vojvodine”... Posle toga su došli iz pomenutog instituta i radili su merenja vode. Tada sam bio domaćin. Došli su do zaključka da je voda vrlo plitka, a bojim se da će, ako se nešto ne uradi uskoro, za desetak godina tu biti samo trska.

Begečka jama je proglašena Parkom prirode krajem devedesetih godina prošlog veka odlukom Grada i time je, između ostalog, zabranjena gradnja. Tako je, praktično, Jama, kao predivni dunavski biser, zamrznuta da bi se sačuvala u prirodnom obliku. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izradio je reviziju Studije zaštite, koja je zavedena 2012. godine, zahvaljujući kojoj je, procenom ugroženosti prirodnih vrednosti odlučeno da se zaštitne granice Parka prirode prošire s 379,4 hektara na 489,5. Određena je i zaštitna zona površine 387,75 hektara. 

– Ovde su veliki problemi bili ribokrađa i lovokrađa, te je stanje bilo katastrofalno – iskren je Goran. – Inače sam Futožanin, ali sam i kao dete dolazio ovde i ceo život sam vezan za Jamu, naročito što mnogo  volim da pecam. Onda sam se pokrenuo i uz dosta truda i upornosti sam, uz još neke ljude, išao do preduzeća „DTD–Ribarstvo” koje upravlja Parkom prirode. Bili smo uporni u nameri da se to spreči i tako od jesenas imamo čuvara koji je uveo reda.

Kako kažu, kucalo se na mnoga vrata i u Pokrajini i u Gradu, kao i na druga vrata kompetentnih ustanova, u pokušaju da ih zainteresuju za problem Begečke jame, ali je sve i dalje ostalo nerešeno. Bitno je istaći da Jama nije komercijalizovana jer su u suštini njeni stanari protiv toga. Kao takva postoji više od 40 godina, a naselje krasi 55 kućica. Nije bilo dozvoljeno dalje širenje, a jedine ograde koje odvajaju kuće su bile prirodne. Nije dozvoljena nadgradnja postojećih kućica, niti gradnja velikih objekata.

Što u snu, to na Jami

Na Begečkoj jami živi i nekadašnji reporter „Dnevnika”, sada u penziji, Pavle Malešev, koji nam je ispričao neke zanimljive teme i urbane legende na kojima počiva Jama. Ali ono što je istina je, kako kaže, činjenica da, što u snu, to na Jami.

–- Pre samo trista-četiristo godina Dunav je napravio jamu, tu je već postojalo naselje, stvorivši jezero, koje se u najdubljem delu zove Crkva i ima oblik pasulja – priča Malešev. – Kad je vodostaj nizak, zaista se mogu videti temelji nekadašnje crkve koja je tu postojala i mislim da je to istinita legenda. Mika Antić je često dolazio ovamo, a imaš i pesmu Begečanina Lazara Vasića, najboljeg omladinca 1947. godine, golmana „Vojvodine” iz generacija Vujadina Boškova. I dalje visi ovde, na zidu čarde. Ne smeju se voziti motorni čamci, ne sme se pucati, niti nositi oružje, niti praviti buka, postoji dnevni red kada mogu da se rade neki određeni građevinski radovi, a kada mora da bude tišina. Najlepše je na Jami živeti, nešto kao mali raj. Ne menja se, mirno je mesto. Ne bih voleo da se išta menja, čak i voda stoji ovih dana na veoma lepom nivou, zato je riba i krenula. Uglavnom, što u snu, to na Jami, dođeš i uživaš! 

– Ideja je da sačuva svoju autentičnost i izvornost, mislim da je prelepa i ima posebnu dušu, samo što, nažalost, osim nas koji smo tu, niko nema osećaja da reši problem s kojima se suočila – kaž naš sagovornik. – Ko voli da peca, nigde lepšeg mesta nema, odlično je mesto za piknik, izlazak u prirodu. Lično je koristim kao oruđe, da odvojim klinca od kompjutera, interneta i televizije. Kada smo ovde, to niko ne spominje, ceo dan nam je ispunjen drugim aktivnostima na otvorenom, u prirodi: pecanjem, veslanjem, kupanjem, vožnjom čamcem...

Kako kaže Goran Urukalo, cela priča je spala na nekoliko entuzijasta koji stalno nešto guraju jer je takođe jedan od problema što jedna institucija gazduje vodom, druga vikendicama i čardom, a treća obalom. Stoga bi trebalo, između ostalog, pokušati uvezati te institucije ili odrediti jednu, koja bi se u potpunosti posvetila revitalizaciji Begečke jame.

I. Bakmaz

Foto: V. Fifa