Izdavači se još uvek nadaju da neće biti otkazan Beogradski sajam knjiga
Beogradski sekretar za kulturu Ivan Karl saopštio je da ovog oktobra iz epidemioloških razloga možda neće biti Međunarodnog sajma knjiga. Po njegovim rečima, za sada nema izgleda da se održi ova manifestacija, koje podrazumeva dolazak stranaca i protok velikog broja posetilaca - budući da je Sajam dnevno znalo da obiđe više od 20.000 ljudi, što je u sadašnjim uslovima veoma rizično.
"A održavati sajam s malim i ograničenim brojem posetilaca nije isplativo, ni organizatorima, ni izlagačima“, pojasnio je Karl. Komentarišući činjenicu da se, recimo, sajam knjiga u Edinburgu se održava onlajn, on je rekao da to nije opcija za Beograd. “Na prošlogodišnjem otvaranju Sajma knjiga govorio sam o radosti čitanja sa papira. Tako knjiga treba i da se čita. Onlajn može da bude praktično za neke manifestacije, ali Sajam knjiga kod nas ima specifičnu težinu, te zato ne verujem u neko alternativno rešenje”, naveo je gradski sekretar za kulturu, uz napomenu da je pre za to da ako ne bude mogao da se održi u punom kapacitetu, da ga i ne bude.
Glavni urednik „Agore” i predsednik Društva novosadskih književnika Nenad Šaponja kaže za „Dnevnik” da je teško zamisliti da 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga neće biti. „U Frankfurtu, recimo, ne da nisu otkazali sajam, već spremaju specijalan, naravno uz poštovanje svih epidemioloških mera. Udruženje nemačKih knjižara, koje je zvanični orgnizator najvećeg i najznačajnijeg sajam knjiga na svetu, ove je godine čak dobilo finansijsku pomoć Vlade Nemačke kako bi prepolovilo cene izlagačklog prostora i time stvorili uslovi da manifestacija bude što uspešnija. Mislim da se treba ugledati na taj model. Jer, Sajam knjiga je toliko važani za celu našu kulturu, da bi bila ogromna šteta da ne bude održan. I svi se još uvek nadamo da ipak neće biti otkazan. Ja sam optimista”, kaže Šaponja.
Osnivač i direktor novosadske „Pravoslavne reči” Zoran Gutović kaže da se njegova izdavačka kuća sprema za sajam kao da će sve biti uobičajeno, uz nove naslove, poput dve kapitalne monografije: „Njegoš – biografija njegovog pesništva“ prof. dr Mila Lompara, i „Istorija srpske političke misli/Novi vek“ prof. dr Dragana Simeunovića, zatim poetske knjige ’Tilić’ Veroljuba Vukašinovića ili zbirke pesama Blagoja Bakovića ’Polen i čar’, povodom koje je, a za ukupno pesničko delo, dobio Zmajevu nagradu Matice srpske...
„Nikada Sajam knjiga nismo gledali kroz materijalnu dobit i interes, mada su i oni vrlo važni. Nama on služi za susretanja sa autorima, ljubiteljima knjige, budućim čitaocima, bibliotekama i školama koje su naši najverniji kupci. Volimo da, u domaćinskom stilu, dočekamo sve te drage ljude, razmenimo iskustva i mišljenja, družimo se u opuštenoj atmosferi. Ukoliko se proda određen broj knjiga, a proda se, tim je zadovoljstvo veće, jer spojili smo ugodno sa korisnim”, kaže nam Gutović. „U svakom slučaju, Sajam knjiga jeste jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u godini, baš kao što je i vrlo značajan izvor prihoda za izdavača i, sa druge strane, sjajna prilika za čitaoca da kupi izdanja koja ga zanimaju po pristupačnim cenama. Zbog toga bi bilo vrlo štetno za obe strane da se ne održi i ove jeseni. Verujem i nadam se da hoće, ali zaista vlada velika neizvesnost. I sami smo svedoci da se odgađaju velike manifestacije širom sveta, pomeraju za sledeću godinu ili skroz otkazuju. Ako bude tako i sa Sajmom knjiga - žalićemo, ali i prihvatiti činjenično stanje”.
M. Stajić
