MUP: Paušalne i besmislene tvrdnje medija o radu MUP-a

Najpre, za tvrdnje o navodnom targetiranom brisanju fotografija iz galerija pametnih telefona učesnika protesta ispred Narodne skupštine od strane policije na daljinu očigledno i sami autori znaju da su samo još jedna od lažnih vesti, plasiranih na društvenim mrežama i bez ikakvog kredibilnog izvora, naglasio je Miličković.

Teško mi je i da zamislim koliko košta oprema za takvo nešto, ali i da se setim da li uopšte i ko od kolega iz policija najbogatijih zemalja bi mogao da poseduje opremu za to, te sam prosto zatečen besmislenošću ovih tvrdnji, dodaje državni sekretar.

On ističe da po istom principu, bez ikakvog argumenta u prilog svojoj tvrdnji, autori navode da postoji hakerska služba ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i da su se „prvi zapaženiji sajber napadi za koje postoji osnovana sumnja da su organizovani od strane države“ dogodili od strane države u vreme poplava 2014. godine.

Potpuno je nejasno na osnovu čega je izneta ova besmislena optužbu na račun Srbije koju smo po prvi put čuli danas, u 2020. godini, od autora. U prilog ovoj tezi navode da su na meti ''hakerisanja države Srbije'' bili onlajn portali koji su kritički izveštavali o reakciji države na poplave, takođe bez ikakvog argumenta, navodi se u saopštenju.

Miličković podseća da se država Srbija u vreme poplava suočavala sa brutalno lažnim vestima, počev od onih da po Obrenovcu plutaju leševi, do toga da ih država spaljuje u visokim pećima u Lazarevcu, koje su se nadaleko čule.

Toliko o ''hakerskim napadima države'' i na laži i na takozvanu kritiku. Plasirane su potpuno slobodno i po istom principu sadejstva društvenih mreža i pojedinih portala, baš poput ove danas o brisanju fotografija u telefonima učesnika protesta na daljinu', dodaje Miličković.

Kada je reč o primedbama na račun rada Odeljenja za borbu protiv viskotehnološkog kriminala u slučaju DDoS napada na sajt „Peščanik“, Miličković ističe da se ono u rešavanju ovih napada, koji dolaze istovremeno sa više hiljada zaraženih računara širom sveta, susreće sa identičnim preprekama kao i sve policije sveta.

Odeljenje je, kako tvrdi, po nalogu nadležnog tužilaštva koje vodi istragu, preduzelo sve mere i radnje iz svoje nadležnosti, uključujući i otkrivanje odgovornih za pokretanje DDoS napada, i o svemu navedenom obavestilo tužilaštvo.

Ponavljanje paušalnih teza o pristupanju podacima mobilnih operatera od strane MUP-a, bez sudskog naloga, ovoga puta je, kako dodaje Miličković, „obogaćeno“ mistifikovanjem sa tvrdnjom da statistički podaci mobilnih operatera o broju pristupa metapodacima ukazuju da je neuporedivo veći broj pristupa u odnosu na broj sudskih naloga.

Po svemu sudeći, radi se o nepoznavanju zakona i navedene materije. Mera nadzora komunikacije sprovodi se uz neophodnu naredbu sudije za prethodni postupak i može trajati najviše tri meseca, nakon čega se može produžiti najviše dva puta po još tri meseca. Na osnovu jednog naloga sudije koji traje do tri meseca može se više puta tokom tih meseci pristupiti komunikaciji, odnosno metapodacima. Te su tvrdnje o razlikama u statistici iznete potpuno paušalno i neutemeljeno, naglašava Miličković.

On napominje da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova pristup komunikaciji, odnosno i pristup sadržaju komunikacije i podacima o komunikaciji, odnosno metapodacima, sprovode isključivo u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i uz nalog sudije za prethodni postupak.

Sem toga, iz MUP-a ne tvrde da se video nadzor, kako se to navodi, koristi za suzbijanje saobraćajnih prekršaja, već kao i svuda u svetu i za suzbijanje kriminala i brže otkrivanje svih počinilaca krivičnih dela, dodaje on.

Takođe, navodi Miličković, MUP niti koristi niti poseduje softver za biometrijsko prepoznavanje lica, ali i dodaje da će se iz MUP-a svakako truditi da prate trendove opremanja policija svih savremenih država sveta.

I ističem da nikakve manipulacije, lažne vesti i neistine koje se uporno iznose na račun Ministarstva unutrašnjih poslova, neće obeshrabriti njene pripadnike da se bore za bezbednost građana Srbije, poručuje državni sekretar Miličković.

Pojedini mediji objavili su danas da su se prvi zapaženiji sajber napadi u Srbiji, za koje, kako tvrde, postoji sumnja da ih je izvela država, dogodili u vreme poplava 2014, kao i da se prvih dana protesta u Beogradu širila vest da su nekima nestale fotografije iz mobilnih.

Neki mediji su danas objavili i da je fondacija ''Share'', pozivajući se na mišljenje poverenika za informacije od javnog značaja o upotrebi ''Huavej'' kamera za video nadzor koje je kupio MUP Srbije, objavila da se MUP Srbije još nije izjasnio da li u ovom trenutku koristi softver za prepoznavanje lica.