Privredni pad SAD-a 32,9 posto u drugom kvartalu

Ekonomisti koje je anketirala komapanija Dau Džons predviđali su pad od 34,7 procenata, usled negativnih ekonomskih uticaja pandemije korona virusa.

Ovo je, dodaje američka televizija, najgori pad ikada, na nivou onog zabeleženog sredinom 1921. godine. 

Na pad BDP-a uticalo je oštro smanjenje lične potrošnje, izvoza, zaliha, investicija, potrošnje država i lokalnih samouprava, usled mera ekonomskog zatvaranja radi sprečavanja širenja bolesti Kovid-19.

Lična potrošnja, koja je ranije činila otprilike dve trećine ukupne ekonomske aktivnosti SAD-a, potonula je za 25 posto u drugom tromesečju, pri čemu u tome najveći udeo otpada na usluge. 

S padom investicija u zalihe predvodili su trgovci motornim vozilima, a znatan udarac su pretrpeli i potrošnja na opremu i investicije u nove stambene objekte.

Cene za domaće kupovine, ključni pokazatelj inflacije, pale su za 1,5 odsto u navedenom periodu u poređenju sa rastom od 1,4 procenta u prvom kvartalu, kada je BDP pao 5,0 procenata. Indeks cena proizvoda za ličnu potrošnji pao za 1,9 procenata nakon prigušenog rasta od 1,3 posto u prvom tromesečju. 

Lični prihodi su u izvestajnom periodu porasli veikim delom zahvaljujući državnoj pomoći građanim zbog pandemije korona virusa. 

Lična primanja su po sadašnjem kursu dolara više nego ušestostručena, I iznosila su ukupno 1,39 biliona dolara, dok je raspoloživi lični dohodak porastao za 42,1 posto, na 1,53 biliona dolara. 

Uprkos tome, lični rashodi su pali za 1,57 biliona dolara, najvećim delom usled pada potrošnje na usluge. 

Uvoz je imao pozitivan doprinos od 10 odsto u ukupnom privrednom rezultatu, nadoknađujući pad izvoza od 9,4 procenta.