Glišić: Inficirani koji su nosili maske imaju slabe simptome

Istraživanje je takođe pokazalo da se virus ne prenosi samo kapljično, već i putem aerosola, odnosno vazduha.



"Najviše se može smanjiti prenos nošenjem maske od strane onih koji su inficirani, a veoma je bitno i to što inficirani koji su prethodno nosili maski imaju znatno blaži tok bolesti", naglasila je ona na pres konferenciji Kriznog štaba.



Kako je navela, to je jedan od rezultata istraživanja rađenih na jednom institutu u Hong kongu, gde su vršena laboratorijska ispitivanja na sirijskom zlatnom hrčku.



Istakla je da je bitno da se nose hirurške maske, jer na taj način građani štite i sebe i ljude oko sebe.



"U istraživačkom centru u Vinči radimo intenzivno na praćenju svetskih iskustava na prevenciji i terapiji protiv Covid-19. Takođe, angažovano je sedam naših molekularnih biologa i biohemičara od kojih je pet raspoređeno u Vatreno oko, a troje u Batajnici", navela je Glišić.



Naglasila je da svakog dana šalju izveštaje Kriznom štabu, kao i kabinetu predsednika vlade.

BEOGRAD: Imamo optimistične parametre, sve manje zahteva za hospitalizacijom, rekla je danas zamenica direktora Instituta "Batut" dr Darija Kisić Tepavčević.



"Nalazimo se u prelomnom trenutku, u kojem se očekuje da epidemijska krivulja krene silaznim tokom i upravo sada treba svi da smognu snagu, da se i dalje pridržavaju, više nego ikada, preventivnih mera i da svi zajedno doprinesu što bržem gašenju epidemije", rekla je ona na pres konferenciji Kriznog štaba.



Ona je rekla da se vidi da se poslednjih nedelja beleže prilično stabilne brojke laboratorijski potvrđenih slučajeva, uz izuzetno veliki broj testiranih, tako da se već izvesno vreme govori o platou.



"Imamo povoljne parametre koji su optimistični i pokazuju nam da je sve manji broj zhateva za hospitalizacijom i da je manji broj pacijenata koji se javljaju u kovid ambulante", rekla je Kisić.



Navela je kao primer situaciju u Nišu, gde je u poslednja 24 sata testirano 117 osoba od kojih je samo jedna bila pozitivna.



"Znamo da je ne tako davno epidemiološka sitaucija bila lošija, uz visok procenat pozitivnih i iz toga se vidi da uz striktno poštovanje mera, možemo brzo da vidimo povoljne ishode i da očekujemo da u narednim danima imamo manje brrojeve zaraženih, ali ne smemo da se opustimo već da damo maksimum", rekla je Kisić Tepavčević.

Ugljaninova izjava o maskama ne zavređuje ozbiljan komentar, ali odgovornost za javnu reč bi morala da se podrazumeva, rekla je danas pomoćnik direktora Instituta „Batut“ Darija Kisić Tepavčević.



Kisić-Tepavčević je za izjavu lidera SDA Sulejmana Ugljanina da postoji mogućnost da je u zaštitne maske stavljen virus, što je prouzrokovalo veću smrtnost, koju smatra besmislenom, rekla da ne zna da li je bilo ko mogao ozbiljno da shvati takvu izjavu.



„Ubeđena sam da svaki građanin naše zemlje zna kako da se zaštiti. Ovakvim pitanjima ovde nije mesto i ne treba gubiti vreme na njih“, objasnila je ona.



Istakla je da mora da postoji odgovornost za svaku javnu izrečenu reč.



„Danas u savremenom svetu mnogi sebi daju za pravo da pričaju stvari koje nisu iz oblasti njihove stručnosti. Zamolila bih medije da ne podržavaju takve vrste informacija“, poručila je ona.



Kisić-Tepavčević rekla je da je od ogromnog značaja nošenje maski i da ona ima smisla.



„To nije samo neka usputna preventivna mera, već ona smanjuje verovatnoću zaražavanja“, naglasila je ona dodajući da koliko god nam smetala maska treba upravo sada da od sebe pružimo maksimum i pridržavamo se mera.



Na pitanje ko kontroliše kršenje samoizolacije rekla je da osoba da bi bila u samoizolaciji mora da je prošla pregled, dala bris i ima status pozitivnosti.



„Mi se angažujemo da još više imamo pomoć od sanitarne i komunalne policije. Nadam se da ne postoji nijedna građanin koji bi se svesno kretao i svesno širio infekciju“, objasnila je ona.



Ukazala je da ima daleko veći broj građana koji se nisu testirali i da je zbog toga neophodno nošenje maske.

Zamenica direktora Instituta "Batut" dr Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da nikakva odluka o uvođenju karantina po ulasku u Srbiju nije doneta, niti najavljena, mada je to, kako je navela, pitanje koje se uvek razmatra.



"Na pitanje da li se razmatra karantin, rekli smo da je uvek takva vrsta diskusije na snazi, jer je fluktuacija putnika u međunarodnom saobraćaju značajna pretnja u vreme pandemije. To uvek razmatramo, ali nikakva konkretna odluka nije doneta", rekla je Kisić Tepavčević na pitanje u vezi sa njenom jučerašnjom izjavom da se razmatra uvođenje karantina.



Na pitanje koliko često postoji mogućnost razdvajanja pacijenata koji imaju kovid i onih kod kojih nije potvrđeno prisustvo virusa, ali imaju simptome, te da li se lečenje u ta dva slučaja razlikuje, direktor KBC Zvezdara dr Petar Svorcan kaže da je već mnogo puta ponovljeno da se ne lece rezultati, već pacijenti.



"Ako se pojavi pacijent sa tipičnim znacima infekcije ovim virusom on će biti lečen kao i pozitivni pacijenti. Svi se leče po protokolu. Uvek smo se trudili da imamo određene sobe i prostore, da razdvajamo pacijente koji čekaju rezultat i pozivitne. Sada je to malo manje, jer dolaze pacijenti sa jasnom kliničkom slikom", rekao je Svorcan.



Čekanje na rezultat lekarima ne znači mnogo, osim u epidemiološkom smislu, da se zna broj zaraženih, dodao je Svorcan.



"Možete imati i negativan PCR nalaz, jer virus može da se spusti niže, u traheje ili bronhije, tako da mi lečimo pacijente na osnovu kliničke slike", rekao je Svorcan.



Dodao je da se trude da uvek gde postoji sumnja da bi pacijent mogao da bude negativan određen broj soba bude odvojen i predviđen za te osobe.



Na pitanje u vezi sa antitelima, Kisić-Tepavčević je objasnila da se nivo antitela može meriti, ali T-ćelijski imunitet ne, te da su studije širom sveta pokazale da brzo pada nivo antitela, brže nego što se očekivalo, pa se veruje da se više dešava na T-ćelijskom nivou.



Kazala je da je bilo slučajava, oko desetak, koji su se ponovo inficirali.



Po pravilu, dodala je, radilo se o blažim oblicima bolesti za koje nije bila potrebna hospitalizacija, ali oni govore o tome da je moguća nova infekcija.



Kazala je da je stepen kolektivnog imuniteta jako nizak i da svesno izlaganje virusu ne može nikada da bude strategija ni lična ni kolektivna jer ne znamo kako će da se virus ponaša u našem telu, a može da dođe do srmtne komplikacije.

Zamenica Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da u svetu ne postoji nijedan lek koji je delotvoran protiv virusa i objasnila da su lekovi delotvorniji protiv bakterija, dok je u suzbijanju virusa najdelotvornija vakcina.



Odgovarajući na pitanja novinara, Kisić je dodala da ukoliko se bude otkrio lek protiv korone, da će njegova funkcija biti da ubrza lečenje ili da ublaži kliničku sliku.



"Lek ne postoji ni protiv jednog virusa, mnogo je delotvorniji u borbi protiv bakterija, što je uloga antibiotika. Pojedini lekovi sa antivirusnim sredstvima pokazali su određeni stepen efektivnosti, tako da se nadamo da će i u borbi protiv virusa biti dobrih rezultata, ali taj lek koji bi bio delotvoran na virus čekamo vekovima", ukazala je Kisić.



Na pitanje da li je simptom gubljenja čula ukusa i mirisa dovoljan za testiranje, Kisić je odgovorila da kovid19 ima širok spektar simptoma, od respiratornih, gubitka čula mirisa i ukusa, glavobolje, temperature, koje, ukazuje, prouzrokuju i druge zarazne bolesti, te naglasila da testiranje zavisi od pregleda.



Ističe da lekar odluku o testiranju donosi na osnovu toga da li je osoba bila u kontaktu sa pozitivnom osobom na virus, na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza i snimka pluća.



"U ovom momentu je vrlo moguće da osoba ima određene simptome i da nije kovid pozitivna, a to je zato što u populaciji ima još virusa gripa. Treba napomenuti da drugi virusi nisu nestali sa dolaskom virusa korona", rekla je Kisić.



Upitana kakve posledice ostavlja virus korona na zdravlje ljudi posle preležane bolesti, Kisić navodi da je to struci još uvek nepoznato zato što se radi o novom virusu koji je kratko u cirkulaciji da bi se tako nešto znalo.



Direktor KBC Zvezdara Petar Svorcan saglasan je da je prošlo malo vremena kako bi se zaključilo koje su posledice bolesti virusa korona nakon ozdravljenja, te procenjuje da će se tako nešto znati tek za godinu dana.



Dodaje da su pojedina istraživanja pokazala da neki pacijenti imaju određeni stepen fibroze pluća posle teške upale pluća, ali da će se detaljnija analiza tek pokazati da li korona ostavlja neke trajne posledice i kod asimptomatskih slučajeva.

Direktor KBC Zvezdara Petar Svorcan kaže da je davanje krvne plazme od izlečenih pacijenata onima koji su zaraženi dalo bolje rezultate u lečenju od onih koji je nisu dobili, ali je istakao da je potrebna posebna odluka lekarskog konzilijuma o tome kome treba dati krvnu plazmu.



On je, međutim, naglasio da ne može svako da dobije krvnu plazmu, što zavisi od indikacija.



"Plazma se daje odlukom konzilijuma, koji je u sastavu pulmologa, infektologa i anesteziologa. To je posebna odluka, pored redovne terapije, koja je predviđena algoritmom i pacijenti koji su dobili plazmu pokazali su bolje rezultate u odnosu na one koji nisu", rekao je Svorcan.



On je dodao da je uspešna priča sa pacijentima koji su dobili plazmu u prve dve nedelje razvoja kliničke slike, a da je malo slabiji uspeh kod onih kod kojih se bolest razvija tri nedelje.