Kako biti turista u svom gradu - Novi Sad: Kamenički park čeka posetioce

Umeće da se izmašta godišnji odmor u svom gradu, ali i da se svoj grad posmatra iz vizure turiste, dovela je do masovnije posete Kameničkom parku, koji može da vam ispuni polovinu dana - šetnja i istraživanje - u svoj svojoj lepoti. Lako je biti zadivljen u nepoznatom gradu, ali kako sebe iznenaditi u svom i posetiti mesta koje nismo dugo, biće tema i u narednim nedeljama, jer kako izgleda, još neko vreme ćemo morati da se zadovoljimo onim što imamo. Na sreću, imamo puno prelepih mesta da posetimo u Novom Sadu, pogotovo ukoliko koristimo dane odmora i nigde ne žurimo. Možemo da uživamo i budemo srećni što živimo baš nadomak Dunava i Fruške gore, šetamo prelepim novosadskim ulicama ili ispijamo kafu natenane na Tvrđavi.

Novosađani su ponosni na Dunavski park sa Isom i Bisom, Futoški u kom se sada nalazi i zaštićeno drvo ginka, ali i najmanja evropska žaba, Železnički, Limanski... međutim Kamenički park će vas oduševiti, ne samo za prvomajske praznike kada je teško naći mesto u hladu. Posetite ga upravo ovih dana i dopustite da vas zadivi.

Čas istorije – kako je park nastao

Park nastaje izgradnjom dvorca, koji je smešten u donjem delu Sremske Kamenice. Dvorac je počeo da gradi grof Ištvan Marcibanji, savetnik Marije Terezije. Izgradnja dvorca počela je krajem 18. veka davne 1793. godine, a sadašnji oblik dobio je 1834. godine. Polovinom 19. veka dvorac preuzima porodica Karačonji, nakon što se grofica Marija Marcibanji udala za grofa Gvida Karačonjija iz Novog Miloševa (gde se takođe može videti dvorac ove porodice).

U vlasništvu porodice Karačonji dvorac ostaje sve do Prvog svetskog rata. U periodu između dva rata, park je promenio nekoliko vlasnika. Nakon Drugog svetskog rata, Kamenički park i dvorac su proglašeni društvenom svojinom, a nakon toga i kulturnim dobrom. Međutim, i dalje se na tablama u parku može pročitati prezime njegovog prvog vlasnika.

Park koji je star skoro kao i sam grad, zaista krije posebnu draž. Na samom ulasku dočekaće vas nove i čiste klupe, a širina zelenila, sređene staze, postav­ljene solarne lampe, pa i jezero u kom se sada nalaze procvetali lokvanji, nateraće vas da zastanete i pomislite: “moje selo lepše od Pariza”! Svakako jeste, samo ga tako nekad ne posmatramo. Šetači mogu da uživaju obeleženim, ali i zemljanim stazama, koje će vas dovesti na kameničku plažu, gde se pogled pruža na Ribarsko ostrvo i Štrand ili uživati u skupljanju rečnih školjkica koje je reka izbacila da se suše na obali. Kroz park možete prošetati i vođeni tablama na kojima ćete pročitati koje sve ptice posećuju park, a ovde ćete ih i čuti, za razliku od gradske vreve u kojoj se ptičji glas (skoro) potpuno izgubio. Čućete i kako drveće pleše po vetru ili se sakriti u duboki hlad krošnji i udisati čisti vazduh.

Možete i tražiti tri preostale sfinge koje su ostale za porodicom Karačonji, nakon izgradnje dvorca Marcibanji-Karačonji nadomak parka još u 19. veku, a park je građen po uzoru na engleske pejsažne vrtove. U sklo­pu parka se nalazilo šetalište uz Dunav, koji se danas sa glavne staze ne može videti kroz krošnje drveća, ali svakako možete sići do plaže stazicama. Ukoliko izađete iz parka kod Mosta slobode, možete se i spustiti do betoniranog prilaza za čamce, a tuda opet stazicom, pomerajući malo grane vrba, završiti opet na plaži. Park je nekada imao i staze za jahače, ali danas ima obeležene staze za one koji žele da yogiraju, iako mnogi  od njih trče i betonskim putem. Iako je biciklistima zabranjeno da se voze parkom, ima ih prilično, ali nikome ne smetaju. Park je dovoljno velik da primi sve koji su se tu obreli da uživaju u njegovoj lepoti.

Čas prirode – najstariji novosadski hrastovi

U sredini Kameničkog parka nalazi se vidkovac, Brežuljak ruža, gde se nalazi pet stubova, nalik na pet rimskih vojnika. U blizini se nalaze dva najstarija stabla hrasta u Novom Sadu, koja su posađena 1805. godine. Od starih jezera, ostala su svega dva, koja su danas sređena i pune se vodom iz izvora, a potok teče dalje do Dunava, baš podno silaska sa Mosta slobode, a pre ulaska u Kamenički park sa druge strane. Dve trećine parka nalazi se danas pod šumom, u kom dominiraju lipa, javor i hrast, ali se mogu videti i crni i beli bor, crveni hrast i divlji kesten.

Ukoliko krenete stazom najviše od jezera, stižete brzo i do izvora, a park je nemoguće u jednoj šetnji istražiti, ukoliko ste u “statusu” turiste. Kao i u nekom drugom gradu, jedan dan nije dovoljan da se otkriju sve lepote, tako je i kad je o ovom parku reč.

Dunavska staza je najlepše šetalište u Kameničkom parku, ali se češće koristi staza koja polazi od tunela i račva se u dve manje staze, od kojih jedna vodi do Dečjeg sela. Ukoliko nastavite drugom stazom i izađete iz parka do kog ste stigli peške iz Novog Sada preko mosta, čeka vas prelepa kamenička dolma sa koje možete posmatrati odsjaje Dunava i gledati konture Ribarskog ostrva koje je danas življe nego ikad pre.

Najveći novosadski park ima od decembra 2008. godine status spomenika prirode i pod zaštitom je države. Prostire se na 33 hektara, a sa dvorcem predstavlja nepokretno kulturno dobro i kulturno-istorijsko celinu od velikog značaja.

Ukoliko želite da napravite sebi ugođaj za vreme odmora, a našli ste se u samom centru Novog Sada i pije vam se lepa kafa, svratite u “Kombinat” na adresi Bulevar Mihajla Pupina 5 i naručite kafe late. Uz to probajte i “imuno miks”, sveži voćni sok da vas ohladi po vrelom letnjem danu.

Ova kombinacija je odličan predah kako ljudima koji rade, tako i kad ste na godišnjem odmoru. Možete pozvati i prijatelja da vam pravi društvo uz kafu, ali poštujte sve mere zaštite i brinite o sebi. Savet plus je da probate i hranu iz njihove kuhinje, sigurno ćete doći opet.

U potrazi za slatkim domaćim lubenicama, a ne osušenim grčkim koje su nas prevarile da ranije počnemo sezonu lubenica, preporučujemo vam dva mesta gde ćete sigurno kupiti odličnu domaću lubenicu.

Prvo se zaputite na Limansku pijacu i tražite tezgu Dejana Denića koji prodaje male slatke domaće lubenice, a donosi ih i na kućnu adresu.

Drugo mesto u gradu gde ćete sigurno kupiti odličnu domaću lubenicu iz Šajkaša je u Ulici Ilariona Ruvarca, preko puta mesare “Štrand”. Kada vidite veliku tablu na kojoj je napisano “Šajkaš”, to je znak da zakočite i kući ponesete bar jednu lubenicu. I zapamtite, lubenica se ne nosi u kesi, već se grli dok se nosi!

Ukoliko ste blizu Dunavskog parka, svratite na ručak u “Gondolu” i naručite detoks salatu. Pravo osveženje za vrele dane, koje će zasititi i najvećeg gurmana, a pri tom mu neće pasti teško na stomak. Ova salata se pravi od mnogo presnog povrća, a začinjena je odličnim dresingom i inđiskim orasima koji će vas dugo držati sitim.

Ukoliko više volite da jedete kod kuće, evo saveta za našu detoks salatu: jedna četvrtina glavice brokolija, šolja kelja, 30 grama rukole, jedna četvrtina glavice ljubičastog kupusa, jedna sveža cvekla, tri šargarepe, pola avokada, šaka brusnica, mleveno seme lana i praziluk. Puno energije za savršen letnji dan.

Tekst i foto: Maša Stakić