Od ponedeljka ponovo linija 19833 za psihosocijalnu podršku
BEOGRAD: Građanima će od ponedeljka ponovo biti dostupna telefonska linija 19833 za pružanje psihosocijalne podrške, svima koji se na bilo koji način suočavaju sa problemima vezanim za covid krizu, kaže psihoterapeut i koordinator projekta ''Podrška psihoterapeuta'' Milena Marković.
Od 24. marta do 25. juna Saveza društava psihoterapeuta Srbije registrovao je oko 5.000 poziva za psihosocijalnu pomoć u okviru prve faze projekta ''Podrška psihoterapeuta'' , kaže Marković za Tanjug.
Kako kaže, svet se ne suočava samo sa strahom od bolesti, prisutna je anksioznost kao prirodna emocija koja se javlja kada procenimo da nemamo kapaciteta da izađemo na kraj sa nekom situacijom.
"Svet kakav smo poznavali do pre nekoliko meseci više nije isti, promenio je identitet, bori se sa opasnom zaraznom bolešću koja izaziva i ekonomske posledice. Sve to pojačava anksioznost'', objašnjava Marković.
U početku je, kaže Marković, najdominantniji među građanima bio strah od virusa kao nepoznanice, ali i poteškoće da se shvati i prihvati novonastala situacija.
''Kasnije su se javljali i zbog porodičnih i bračnih problema, što je bila posledica izolacije. Oni koji žive sami osećali su depresiju zbog intenzivne usamljenosti, a među njima i veliki broj penzionera koji, inače, retko dolaze na psihoterapiju'', kaže Marković.
Sagovornica Tanjuga deli utisak da su u drugom piku epidemije Kovida-19 strah i nezivesnost još intenzivniji, jer se većina nadala da će epidemija trajati kraće i da ćemo konačno pobediti virus.
''Sada gotovo da nema osobe koja ne poznaje nekog ko se razboleo od korona virusa što, takođe, pojačava strah. Ono što dodatno plaši je činjenica da su bolnički kapaciteti skoro popunjeni, pa ljudi strahuju da im, ako se razbole, medicinska pomoć možda neće biti dostupna'', navodi Marković.
Ona ukazuje da su građanima na raspolaganju i aplikacija podrskapsihoterapeuta.com i sajt saveypsihoterapeuta.org, na kojem je objavljen spisak kontakata više od 400 volonetra psihoterapeuta.
Govoreći uopšteno o mentalnom zdravlju, Marković ističe da obavezne mere prevencije, koje su uvedene, ne štite samo od virusa već su ujedno i zaštita mentalnog zdravlja.
''Kada je reč o strahu od virusa, nošenje maske i držanje distance i psihološki štite. Strah, kao prirodna emocija, motiviše nas da se zaštitimo'', napominje Marković.
Drugi način da se u trenutnim okolnostima održi mentalna ravnoteža vidi u okruživanju onima koji su prijatelji i podrška i deljenju neprijatnih emocija sa onima u koje se ima poverenja.
Kriza izazvana virusom korona utiče na mentalno zdravlje i ponašanje svih, pa tako i na decu, koja u poremećenim okolnostima ''ne mogu da budu deca i da na pravi način uživaju u detinjstvu“, kaže Marković i napominje da su u trenutnoj situaciji ranjivi i adolescenti.
''Deca imaju prirodnu potrebu za aktivnošću i druženjem sa vršnjacima, navikli su da sa porodicom leti idu na more i imaju druge vidove zabave, a sada im je mnogo toga uskraćeno, tako da su roditelji pred izazovom da im na razumljiv način objasne kako da što lakše prihvate novonastalu situaciju i osmisle kako da provedu slobodno vreme'', kaže Marković.
Naglašava da bi roditelji sada trebalo da budu još posvećeniji deci, da nađu načina da ih ''animiraju'' i pokušaju da celu situaciju normalizuju, pre svega, razgovorom.
''Ne treba im pričati o katastrofičnom scenariju i dodatno ih traumatizovati, već im objasniti da je ovo vanredna situacija koja će proći, ali da sada treba da budu strpljivi, tolerantni i da se zabave na druge načine'', kaže Marković.
Roditeljima se savetuje da decu izvode u parkove i na mesta za koja znaju da nema mnogo ljudi, a kao najbezbednije aktivnosti preporučuju se vožnja bicikla ili rolera sa vršnjacima uz napomenu da se drži distanca.
Takođe, decu treba animirati da učestvuju i u kućnim poslovima, u skladu sa njihovim uzrastom, i da na taj način ispune svoje slobodno vreme.
Za adolescente Marković kaže da su posebno ranjiva kategorija, ali da su, ipak, u prednosti jer, za razliku od najmlađih, mogu na zreliji način da shvate šta se dešava i da moraju da se zaštite.
Adolescentima ova situacija može da predstavlja veći izazov, s obzirom na razvojnu fazu u kojoj se nalaze i u kojoj im je, prirodno, potrebno više prostora za druženja s vršnjacima.
Roditelji bi, ukazuju stručnjaci, trebalo da pokažu naročito razumevanje za njihovo emotivno stranje i da pokušaju da im ,ne kroz naredbe, već kroz razgovor pomognu da razumeju trenutnu situaciju i prilagode joj se bez ljutnje i bunta.