Elektronska brava zarobila dvojicu inženjera u kancelariji „Koteks Viskofana“?

Prema nezvaničnim saznanjima, iz još neutvrđenih razloga je došlo do kontakta ulja visoke temperature koje se koristi za sušenje i električnih instalacija, što je, kako se sumnja, dovelo do eksplozije, a zatim i požara.

Prema saznanjima do kojih je došao “Dnevnik”, prvo se čuo jeziv zvuk, kao da je nešto puklo. Pretpostavlja se da je ulje eksplodiralo, potom je nestalo struje, a gusti crni dim je ispunio fabriku.

Radnici, koji su se u tom trenutku nalazili na svojim radnim mestima su uplašeno spas potražili van fabričkih prostorija ne znajući da su u dvojica njihovih kolega ostali zarobljeni u kancelariji.

Njihova beživotna tela pronađena su u kancelariji inženjeringa, u prizemlju upravne zgrade. Oni su ostali zarobljeni u kancelariji koja ima elektronsku bravu i u koju se može ući i izaći samo uz pomoć elektronske kartice. S obzirom da je nestalo struje usled požara, pretpostavlja se da iz tog razloga nisu uspeli da izađu iz kancelarije i objekta fabrike u indistrijskoj zoni Sever.

Veruje se da su se nagutali dima i da su tu izgubili svest.

Na Gradskom groblju u Novom Sadu, danas u 14. 15 časova biće sahranjen Vojislav Nedić.

Porodica i prijatelji na večni počinak ispratiće Đorđa Bajića sutra u 11.15, takođe na novosadskom Gradskom groblju.

Radnici  fabrike za stradale kolege imaju samo reči hvale. Kažu da su obojica bili obrazovani, vredni i pošteni ljudi. Poštovani i cenjeni u kolektivu.

- Ma, šta da vam kažem, strašno je ovo što se dogodilo. Izgubili smo dvojicu vrsnih kolega. Ta kancelarija gde su oni stradali nema ni prozore, samo se na karticu može ući. Nisu mogli da izađu jer ne mogu mehanički da se otvore vrata – kaže nam jedan od radnika koji je želeo da ostane anoniman jer su im u fabrici rekli da niko ne sme da se obrati novinarima.

Prema rečima njihovih kolega obojica su bili voljeni u kolektivu. Pokojni Đorđe je radio kao inženjer zaštite na radu i bio je veoma  precizan i pedantan radnik, kažu njegove kolege i dodaju da je i Vojisalav, inače inženjer elektronike, iako mlađi, bio vrlo stručan i cenjen u kolektivu.

Porodica i prijatelji dvojice inženjera nastradalih u velikom požaru u fabrici „Koteks viskofan“ i dalje ne mogu da veruju kakva ih je tragedija zadesila i zavila u crno. Samo jedan trenutak je bio dovoljan da ih otrgne iz zagrljaja svojih najmilijih. Kako da se pomire sa sudbinom i sa tim da ih više nikada neće videti, niti čuti, da nikada više neće zajedno koračati kroz život.

Tog kobnog jutra, otišli su, kao i mnogih pre toga, na posao ne sluteći kakva nesreća će ih zadesiti.

- Zašto uvek strađu oni dobri? - pitanje je koje muči sve koji su poznavali Vojislava i Đorđa.

Inače ova novosadska fabrika većpetnaestak godina posluje u sastavu španske grupe „Viskofan“, a pre privatizacije je bila poznata pod nazivom “Koteks produkt”.

D. Nikolić