Dobrovoljno davalaštvo najdragocenije tečnosti kao porodična tradicija pojedinim Zrenjanincima

U porodici Gazdag, prvo je krv počeo da daje otac Ervina Gazdaga, a onda su tu tradiciju nastavile sledeće generacije.

- Moj otac je bio davalac krvi i o tome se u našoj porodici pričalo. Čim sam bio u prilici, krv sam počeo da dajem i ja. Inače, mislim da sam vrlo empatičan, učestvujem u mnogobrojnim humanitarnim akcijama, ali dobrovoljno davalaštvo krvi je nešto posebno. To je najličniji mogući humani čin, dati krv onome kome je ona potrebna za život. Imam i specifičnu krvnu grupu, 0 negativnu, i krv sam davao onima koji su mi poznati, sa stola na sto, kako se kaže, ali i nepoznatima. Meni je to potpuno svejedno, važno je da se pomogne – priča Ervin Gazdag.

Porodičnu tradiciju Ervin je preneo i na svoju kćerku i zeta.

- Tea, sada udata Mekić, i njen suprug Branislav, takođe su dobrovoljni davaoci krvi i jako sam ponosan na njih – kaže Ervin.

I u porodici Takač, dobrovoljno davalaštvo krvi je tradicija.

- Moj otac je dao krv više od 70 puta, ali moram da priznam da su mene inspirisala moja deca, kćerka i sin. Oni su dugogodišnji aktivisti Crvenog krsta u Zrenjaninu – priča Zoltan Takač.

Njegova deca su se uključila u rad Crvenog krsta još u osnovnoj školi i o humanosti je Zoltan mnogo naučio od njih.

- Sada svi dajemo krv kada god možemo, i to nas ispunjava velikim zadovoljstvom i srećom. Pripremamo se da do kraja godine potpišemo i donorske kartice – dodaje Takač.    

Ž. B.