Država u korona krizi uradila koliko je mogla: Privreda mora da se prilagodi i menja

Država je do sada izdvojila više od pet milijardi evra „kriznog” novca i donela niz mera čiji je cilj lakše poslovanje privatnog sektora u aktuelnoj krizi.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) smatraju da je kriza pokazala da domaća privreda ima dosta razvijenu svest i da mora sama sebi da pomogne.

Polovina privrednika iz istraživanja ovog udruženja odgovorilo je da će se prilagoditi putem smanjenja troškova, a 47 odsto je reklo da će potražiti eventualne viškove novca iz prethodnog perioda.

„Ono što pre svega privreda sama može da radi je smanjenje troškova, ali tu ne mislimo na otpuštanja jer je to neželjeni scenario, nego da vide na režijskim troškovima, da li im je potreban sada sav taj prostor koji su koristili, da li mogu na neki alternativni način da ga koriste, da ga daju drugim firmamam na korišćenje u ovo vreme”, navodi Ivan Radak iz NALED-a.

Privrednici, objašnjava Radak za Tanjug , mogu da optimizuju svoje procese poslovanja, smanje radno vreme, sa osam na šest sati, na primer, i na taj način efikasnije posluju, kao i da koriste više digitalne usluge.

„Kriza je pokazala da je potrebno da svaka firma uradi malo dugoročniji plan rada”, dodaje Radak.

Kaže da je važno da firme koriste onlajn alate, prave zajedničke platforme za prodaju jer poslednji podaci pokazuju da svaka treća firma nema svoj sajt a čak 46 odsto firmi nije prisutno na internetu.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić savetuje firme da dobro sagledaju svoje buduće poslovanje jer je sigurno, kako kaže, da država ne može da donosi mere i daje pomoć unedogled.

Potrebno je pratiti i mere u regionu i EU, koja radi na paketu pomoći za svoje članice a očekuje se da će taj paket iznositi hiljadu milijardi evra.

„Vrlo je bitno da se tome priključimo i vidimo kako to možemo da iskoristimo. Ako preko 1.000 milijardi evra bude opredeljeno zemljama EU i njihovim privredama, industrijskim granama i preduzećima, i ako Evropska unija želi da se širi a sigurno želi, ni ona ne bi smela da dopusti da naša privreda padne”, kaže Nenezić za Tanjug.

Ovaj novac trebalo bi da bude dostupan u EU od avgusta ili septembra, dodaje Nenezić.

Kada je reč o pomoći domaćoj privredi, objašnjava da ta pomoć ne mora da bude samo u vidu novca, već i u olakšicama za poslovanje.

Optimista je po pitanju rasta ekonomije i njenog održanja a govoreći o zapošljavanju i otpuštanju, kaže da svaka firma pojedinačno donosi procenu ali poručuje da „za radnika uvek ima posla”.   

D. Ml.