Grenel: Nismo razmišljali o brzom rešenju i razmeni teritorija
NJUJORK: Specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel reagovao je na članak o dijalogu Beograda i Prištine objavljen u američkom listu "Njujork tajms", navodeći da niko nije planirao brzo rešenje, kao i da u njegovom prisustvu nije bilo govora o razmeni teritorija.
Grenel je na Tviteru, komentarišući tekst Njujork tajmsa, u kojem se, između ostalog, navodi da odlaganje samita Beograda i Prištine u Vašingtonu predstavlja udarac za spoljnu politiku američkog predsednika Donalda Trampa, napisao da u članku ima mnogo grešaka.
On je naveo da je pristup SAD oduvek koncentrisan na ekonomiju i zapošljavanje, te da niko nije verovao u brzo rešenje, što je pogrešan narativ u medijima.
Napisao je i da je razgovarao direktno sa nemačkim i francuskim savetnicima za nacionalnu bezbednost kako bi uskladili "ograničen (i isključivo ekonomski) pristup".
"Mi se ne mešamo u politiku Kosova i Srbje. Mi koordinišemo sa onim ko je odgovoran", naveo je Grenel.
On je istakao i da se o razumeni teritorija pred njim nikad nije razgovaralo.
Američki list Njujork tajms piše da je odlaganje samita Beograda i Prištine u Vašingtonu predstavlja udarac za spoljnu politiku američkog predsednika Donalda Trampa.
"Njujork tajms" u tekstu navodi da se Trampova administracija nadala da bi inicijativa za stabilizaciju Balkana, pod posredstvom SAD, mogla da poboljša negova spoljnopolitička dostignuća u izbornoj godini.
Međutim, podseća da je sastanak u Vašingtonu odložen u četvrtak nakon što je Hašim Tači optužen za ratne zločine.
"Američki zvaničnici nadali su se da bi taj skup mogao da otvori put za konačno rešavanje dugogodišnjih tenzija između dve balkanske zemlje", navodi list.
"Njujork tajms" ističe da su saobraćajne veze između dve strane ograničene, a ekonomske veze zategnute.
"Grenel se nadao da bi samit u subotu mogao da podstakne trgovinske i poslovne odnose između dve zemlje, pružajući zamah za formalnije mirovne pregovore krajem godine", navodi list.
Njujork tajms piše da je Grenel vršio veliki pritisak na političare sa KiM, a od Srbije, koju opisuje kao saveznika Rusije, imao samo nekoliko zahteva.
List tvrdi i da je zauzimao strane u političkom sporu između Tačija i Aljbina Kurtija, nekadašnjeg kosovskog premijera.
Navodi i da je Grenel govorio protiv Kurtija, kojeg su kasnije napustili koalicioni partneri, što je dovelo do kolapsa njegove vlade i izazvalo ustavnu krizu na KiM.
