BIRAMO NAJLEPŠU BAŠTU: Prostor sa dušom kod Križanićevih u Kaću

Od nekadašnjeg seoskog domaćinstva, s ekonomskim delom i šupom, sadašnji domaćin Milenko Križanić napravio je potpuno drugačiji, novi svet. Imanje je porodična kuća njegove supruge Branke.

– Živimo u gradu, a ovo nam je kuća za odmor, vikendica, koja meni izuzetno mnogo znači, opuštam se kad dođem – objašnjava Milenko Križanić. – To mi je, kako moja supruga ume da kaže, izduvni ventil za onaj beton u Novom Sadu. Uključim muziku i radim, dođe jedan komšija, pa drugi, popijemo po rakiju... Često pravimo kotlić i družimo se, ja sam uvek raspoložen kad mi neko dođe.

Idiličan ambijent bogate pretežno cvetnice. Tu su ruže i orlove kanye, koje štedro šire svoje mirise, te hortenzije, ledene muškatle, neveni... U ravničarskom carstvu našao se i lijander da pruži mediteransku notu, a tu je i začinsko bilje.

– Kod nas su zastupljene doslovno sve vrste cveća – dodaje Branka Križanić. – Šta god dobijemo, ništa ne odbijamo, i šta god nam se dopadne, kupimo. Imamo ovde i drvo mimoze, koje prelepo cveta, a kad je u cvetu, divno miriše. Njegovi cvetovi budu kao loptice.

Ruže su supružnicima omiljeno cveće.

– Traju godinama i cvetaju tokom cele godine – potvrđuje Milenko. – U jesen ili proleće ih orežem, malo nađubrim i održavam. Mnogo je jesenjih ruža, a volim i ove stubaste, fantastično „padaju”, to veoma lepo izgleda.

Križanići imaju ćerku, sina i unuke, pa je Milenko u dvorištu napravio kutak za decu i za starije, a posebna mesta su i za životinje. U zeleno-cvetnoj zajednici žive zečevi, rasni golubovi, mačka s mladuncima i kokoške. Zanimljivi i neobični detalji, poput starih tragača i pluga, koji danas služe kao stalak za cvetne aranžmane, nalaze se svuda. Svaki kutak oživi u odnosu na to kad koja generacija dođe.

Gospođa na biciklu

Još jedan neobičan motiv, koji se sjajno uklapa u ambijent, jeste starinski bicikl i lutka-dama, obučena u lepršavu letnju haljinu sa šarama leoparda, u sportskim čizmama, sa „šik” šeširom, naočarima za sunce i prostranom tašnom.

– To je moja gospođa na biciklu, koja svakog proleća dobija novu garderobu – s osmehom otkriva domaćin. – Odemo na Najlon, „reskiramo” 50 dinara, kupimo haljinu i obučemo je. Neki put joj i naočare promenimo. Kako ko slomi naočare i hoće da ih baci, bude „Nemoj, daj meni, ja ću ih staviti na gospođu!” Nekad zbuni komšije, pomisle da je neko od nas. Sinovljevi drugari dođu, pa se slikaju s njom da pokažu ženama.

– I u gradu živimo u kući, treba to sve održavati, tako da nismo svaki dan ovde. Ali, iskreni da budemo, ni deca ne bi dolazila da to sve nije sređeno. Svi vole da dođu jer ovde se svako oseća prijatno, kao kod svoje kuće. Uvek kažem: „Ovde niste gosti, nego domaći. Frižider vam je u kuhinji, uzmite šta hoćete.” Deca se igraju, mladi uživaju. Sve je urađeno s ljubavlju, naša bašta ima dušu – zaključuje Branka Križanić.

B. Pavković

Foto: F. Bakić