Slast iz jedne krošnje dala 193 litre dudovače
Isto smo godište, samo od duda ima više koristi nego od mene - kaže u šali Januško. - Dudovi su ovde prava retkost, ima ih još nekoliko pored puta kada se ide prema Engelman salašu, ali ovako da dud neko gaji i pazi u dvorištu, nema u okolini.
Ovaj beli dud zna lepo da rodi i daje dobru dudovaču, koja je jedna od najžešćih rakija koja postoji, bar od onih koje mi ovde spremamo. Rakija dudara je najbolja ako se ostavi od 23 gradi, jer ako se ostavi slabija onda se odmah zamuti.
Beli dud u dvorištu Januška rađa svake godine, nekad manje nekad više, a najviše je dao jednom prilikom dve godine nakon orezivanja, kada je rodilo slasnih dudova za 1.600 litara komine, pa je te sezone jedna krošnja dala čak 193 litre žestine!
- Čovek da ne poveruje da jedno stablo duda može da iznedri toliko žestine - i sam se nađe u čudu Januško. - Kod spravljanja dudare važno je da se dudovi pokupe uredno, čisto kao za ljudsku ishranu, da se ne dozvoli da dudinje budu trule i buđave. Slično je kao kada se spravlja rakija od bilo kog voća, mora da bude zdravo i zrelo, da bi se dobila kvalitetna rakija. Plodovi duda su sitni i oko pripreme dudare ima mnogo više posla. Kada se pokupe treba sačekati da komina sazri, posle osam-devet dana ide u kazan na pečenje…
Nekada, kada se dolazilo u kafanu, priseća se Januško, najčešće se tražilo: “Daj mi jednu ljutu!” Pod tim se podrazumevalo da kafedžija posluži dudovaču.
- Sve ostale rakije, kajsijevača, šljivovica ili mešane voćne, ostavljaju se od 19 do 21 gradi, a dudara se najbolje drži kada se ostavi na 23 grada! Zbog toga je dudovača jedna od najžešćih i najtežih rakija. Ako se čovek ne čuva, od dudare se lako napije. Ne kaže se džabe - dudara u glavu udara! Ili dudara - ludara. Svojevremeno moj ćale kad je bio mlad čovek, imali smo na salašu nekih dvadesetak dudova, sve je otresao i za to vreme popio litar dudovače i nije mu ništa falilo. Danas, kao da smo postali slabići za dudovaču, a i dudovača gotovo da je presušila, retko ko peče rakiju od duda - ispričao je Januško.
- Dudovaču slabo prodajem, uglavnom je popije društvo, pošto često idemo na kulinarska takmičenja, pa uvek ponesem sa sobom da se nađe i nazdravi - veli naš sagovornik.
Ove sezone dud je slabije rodio, jer je izmrzao, nisu mu bile naklonjene vremenske prilike, a i sazreva desetak dana kasnije, nego što je njegov vršnjak Laslo navikao.
- Svojevremeno sam tresao dudove, dok sam bio mlađi i vitkiji, ali sada već ne smem da se pentram gore, jer mu je krošnja visoka otprilike oko 13 metara, a raširila se i pokriva dobar deo dvorišta, između dve zgrade. Leti kada su najveće vrućine, drži dobru hladovinu, koja svima prija. Dok se list duda nekada koristio kao hrana za svilene bude, pojavljivale su se i gusenice gubara dudovca, pa su znale da obrste svo lišće, ali u poslednje vreme, već desetak godina, gusenica gubara nema nikako. Možda su nestale zbog tretmana useva hemijskim preparatima u našem ataru, a dešavalo se ranije, da svake godine kada otresemo i pokupimo dudinje, u najezdi gusenica nestajalo je lišće. Kada je bilo suvo vreme, za nedelju dana pojele su svo lišće - priča Januško.
Dudinje iz Januškovog dvorišta daju izvrsnu rakiju. Slatki beli plodovi daju žestinu, a dok degustiramo dudovaču, domaćin nas uverava da u kominu ne dodaje ni gram šećera. Napominje da voli ponekad popiti koju čašicu, ali da se nikada u životu nije napio, iako je do sada bio u 486 svatova, kao stari svat, ili vefenj, što je po običaju važna ličnost u mađarskim svadbama…
Bez obzira što sada živi u Bačkoj Topoli, Januško brine o porodičnoj kući u Kavilu, koja služi za vikend boravke, pa čak planira da polovinu kuće uredi za izdavanje turistima.
Kavilo je od Bačke Topole na 25 kilometara, a Januško podseća da je ovde zemlja rodna, a da se u blizini nekada održavala Obornjačka pijaca koja je počinjala sredom i završavala u nedelju. Salašari su iznosili svoju robu, pa su se tu snabdevali subotički piljari, a sada je drugačije. Obornjačke pijace odavno nema, a uoči praznika ili zbog većeg snabdevanja žitelji Kavila idu u kupovinu u Bačku Topolu ili Suboticu.
Kavilo danas ima oko 140 stanovnika, a prema rečima Januška u selu nikada nije bilo više od 300 ljudi.
- To je malo mirno mesto, gde nikada nije bilo većih nevolja i problema. Nema boljeg mesta od Kavila. Za Bačku Topolu sam se preselio kada je sin Čanad pošao u gimnaziju, jer nema autobuskog saobraćaja. Meštani Kavila rade svoj posao, uglavnom se bave poljoprivredom. Pokazalo se ovo mesto i kao pravo sedište Salaškog pozorišta. Kod nas se već više od četiri decenije spremaju pozorišne predstave, pa posle premijere ansambl Salaškog pozorišta odavde kreće na turneju po vojvođanskim mestima - naglašava Laslo Januško.
Milorad Mitrović
Projekat „Panorama Bačke Topole” realizuje „Dunav Produkcija” a sufinansira Opština Bačka Topola. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.