ZAVIČAJNI ZBOR Krajišnici tradiciju dvadeset godina prenose mlađima

Zainteresovani su se nadmetali u sportsko-viteškim disciplinama, nakon čega je usledila tradicionalna kosidba upotpunjena zvucima frule, tambure i dvojnica, ali i nastupima krajiških grupa. Posetioci su s uzbuđenjem dočekali pomenute discipline koje su podrazumevale varizanje, klisanje, krmanje, skok udalj, bacanje kamena s ramena, nadvlačenje štapa i nadvlačenje konopca.

Dobra atmosfera upotpunjena smehom, tradicionalnim gurmanskim specijalitetima, poput jagnjetine i svinjetine koje su spremane u isto vreme, vladala je i tokom kulturno-umetničkog i zabavnog programa, kada su posetioci uživali u izvanrednim nastupima KUD-ova, pesnika, guslara, diplara. Ljubitelji krajiške muzike su se opustili uz izvedbe krajiških grupa „Zvuci Vitoroga”, „Braća Rosić”, „Krajiški bećari” i narodnih pevača Vlatke Karanović i Novice Tekić.

Jubilarni 20. zavičajni zbor organizovali su Zavičajno udruženje „Manjača” i Savez krajiških udruženja, a kulturna organizatorka Zbora Ranka Srdić Milić je za „Dnevnik” istakla zadovoljstvo brojem posetilaca i navela da su oni, kao organizatori, svake godine sve bolji i postojaniji. Ona je naglasila da sam jubilej i 20 godina postojanja govore o vrednosti manifestacije.

– Tu caruje ljubav, trud, emocija! – naglasila je Ranka Srdić Milić. –Uspeli smo uprkos vremenu na koje ne možemo da utičemo, i zbog toga se veoma radujem. Izazov je i sama ova visoravan iza Bukovca. I to je ono što nas mami jer smo mi došli s brda te je naš uspeh i to što smo se aklimatizovali i „primili” na ravna područja. Cilj manifestacije je da to bezgrešno predamo u nasleđe mlađima: kao što sam ja u mom zavičaju kao mala devojčica gledala ljude koji pevaju u zborovima, koji se takmiče i kose, tako i mi to sada treba da uradimo mlađima. Duh je smisao svega, želim da ovi običaji postoje i kad nas ne bude.

Ovogodišnjoj manifestaciji je prisustvovao i saradnik za kulturu u predstavništvu Republike Srpske Borislav Maksimović, koji je rekao da su takva okupljanja prava prilika da se prikaže kultura tog naroda i da ljudi nastave da održavaju vezu sa svojim zavičajem.

– Osim što takvim okupljanjima naši ljudi čuvaju kulturu sećanja na zavičaj odakle su došli, oni i daju poruku Republici Srpskoj da nisu sami, da će uvek imati podršku iz Srbije – istakao je Maksimović. – Mi smo zahvalni gradskim i pokrajinskim vlastima što podržavaju naše ljude ovde i manifestaciju, te se nadamo da će se Zavičajni zbor u narednim godinama razviti u još veći događaj.

Na brdu sa zadivljujućim pogledom šetali su ljudi u narodnoj nošnji, igrao se folklor, oni malo stariji su uživali u programu, piću i hrani, dečica su jahala ponije, dok su najvredniji okretali jagnjad i prasad. Najviše ljudi došlo je u vreme čuvene kosidbe da bi ispratili 16 takmičara koji su dobili svoju parcelu za košenje trave od po 150 kvadrata. Oni su se nadmetali u tome ko će najbrže i najbolje pokositi travu, odeveni u narodnu nošnju.

Među takmičarima bio je i Vaso Kukolj koji manifestaciji prisustvuje četvrti put, a iskustvo u košenju trave ima više od 50 godina. On je prošle godine dobio zasluge za najbolje pokošenu travu, dok za ovu godinu nije ulagao mnogo nade jer je trava pokisla.

– Moja kosa neće rosne trave! Veliki je problem što je trava mokra, ali nije to važno, važno je da se družimo kao nekada! – zaključio je Kukolj za naš list. – Nema gde nisam kosio i srećan sam što ću danas opet, a imam i unuka koji kosi. Imam 68 godina, pratim tradiciju, držim do toga i do svog stabla i korena. Bitna su ovakva dešavanja, i bitno je da bude dobrog druženja, pogotovo za nas koji smo iz krajeva gde smo naučili kako se druži. Voleo bi' da bude još više naroda, da se druženja organizuju nedeljom, kao što je to bilo ranije.

K. Ivković Ivandekić

Foto: R. Hadžić