BIRAMO NAJLEPŠU BAŠTU: Malo prirodno carstvo Aleksandre Kolar

U dvorištu koje se nalazi uz dolmu za Kamenjar, na samom kraju Telepa, Novosađanka Aleksandra Kolar kreirala je malo prirodno carstvo za sva čula. Njenu baštu, koju svakodnevno svojim cvrkutom pozdravljaju razne i neobične vrste ptica, krase brojne sorte cveća, pretežno crvene boje. Među njima su najbrojnije ruže, begonije, muškatle, kako one autentične, domaće, tako i šarolike i svetlolisne. U šarenom i mirisnom vrtu, mesto su pronašle i biljke koje je Aleksandra donosila iz primorskih krajeva, poput juka, oleandara i debelolisnih aloja, ali i nesvakidašnjih vrsta mediteranskih sukulenata, koji, kako i sama kaže, prošaravaju i obogaćuju njenu baštu. 

– Moja mama je oduvek volela cveće i negovala ga je, ali ja tu ljubav niti sam delila, niti sam razumevala dugi niz godina – priča Aleksandra Kolar, jedna od učesnica na ovogodišnjem konkursu „Najlepša bašta Novog Sada“ koji naš list realizuje u saradnji s Kolor medija komjunikejšns i Novosadskom TV, i dodaje da je vremenom, uz sazrevanje i preseljenje u kuću, počela da uviđa lepotu cveća i osećaj smirenja koji joj daje. – U ovoj eri života, koja podrazumeva masovne komunikacije i mnogo senzacija za sva čula neprekidno i u kojoj smo bombardovani raznoraznim sadržajima, čupkanje korova, štrickanje lišća, razmišljanje o tome kojoj biljci će koja pozicija biti najugodnija – nešto je što zaista čisti misli i um. To doprinosi balansiranju disanja i stvarno se čovek bavi nečim što je i veoma lepo i što odgovara na pažnju.

Naša sagovornica dodaje da se često nađe na mukama jer je u neprestanoj borbi s korovom, insektima i štetočinama, ali ističe da joj je izazov i da nađe neki novi način koji bi sprečio da uništavaju njene biljke, a koji bi bio prirodan i human.

– To je onda zadatak za sebe i ima neku vrstu izazova, istraživanja i otkrivanja novih stvari, a nagrada je stvarno lepa jer, kada se budi novi list ili cvet, to zaista izaziva u čoveku posebnu vrstu radosti i zadovoljstva, barem u mom slučaju – ističe Aleksandra Kolar.

Ona za sebe kaže da je baštenski amater, entuzijasta kad ima vremena. Dodaje da je u slobodno vreme knjigoljubac, a u radno – osoba zadužena za interne komunikacije u jednoj IT kompaniji. Kako kaže, bavljenjem cvećem, korovom, bubama i pticama pokušava da uspostavi balans i odmori se od sedenja i fokusa na ekran računara i telefona.

– Internet je ogromno polje i za razmenu znanja o baštovanstvu, a naravno, uvek se nešto sazna i u direktnim kontaktima s ljudima koje vezuje isto interesovanje i ljubav, na cvetnim pijacama i u poljoprivrednim apotekama – naglašava naša sagovornica, i dodaje da sada i neke mobilne aplikacije mogu pomoći da se prepoznaju vrste cveća.

Aleksandra ističe da ne možemo sve oko sebe da promenimo, ali zato možemo da oplemenimo prostor u kojem boravimo. Zbog toga i sama voli hortikulturu, a dodaje da, što više ljudi učestvuje u našem konkursu, to će se i ljubav prema cveću širiti i više njih će se priključivati.

Izgledom i opremanjem bašte najćešće se bavi sama, ali u svom hobiju ima i veliku pomoć supruga, koji joj je, kako kaže, i savetodavac i kritizer, koji pomaže u premeštanju, orezivanju i košenju. Njihov sin, dodaje Aleksandra, nije još uvek previše zainteresovan za pomaganje u bašti, a kroz smeh dodaje da ga više nervira što ona brani biljke od njegove lopte, zbog koje neretko strada po koji cvet.

Naša sagovornica je u bašti sadila i lavandu, bosiljak, ali i sukulente koji ne zahtevaju posebnu brigu, pa lako prezime. Uz baštu se nalaze i stablo oraha, kajsije, kovryavih vrba i leske.

– Iako on najmanje veze ima sa mnom, najviše volim 45 godina staro stablo velikog oraha u dvorištu – kaže Aleksandra. – Poseban je zato što je moćno stablo s ogromnom krošnjom i zato što je svedok nekog ranijeg perioda, kada je na mestu gde je naša kuća sada bila jedna čitava orahova šuma. Vezena sam za tu priču i period, o kojem mi svedoče komšije kad su oni kao deca, a sada su već u ozbiljnim godinama, tu sadili mlade orahe.

V. Bijelić