Vesna Dedić: Patim kad dođe vreme za „zbogom”
Posle gotovo 30 godina rada na Javnom servisu Vesna je spakovala kofere i svoju kultnu emisiju preselila na novu adresu. „Balkanskom ulicom” gledaoci sada mogu da prate na televiziji „Nova S” utorkom od 22 časa ili u repriznom terminu nedeljom od 14 sati.
Njenom „Balkanskom ulicom” do sada je prošlo više od 500 poznatih ličnosti, a pošlo joj je za rukom da neki od priznatih umetnika, sportista, novinara, advokata i lekara po prvi put pred kamerama govore o trenucima dolaska u Beograd baš u njenoj emisiji. Kroz intervjue i priču o trenucima sreće i tuge, naslikavala je njihove portrete, a emocije kojima su njene emisije obojene i vrhunski sagovornici koji su se baš njoj otvarali pred kamerama učinili su da ona ispred naziva nosi i prefiks „kultna”. Publika ju je pre više od deceniju zavolela i kao spisateljicu, u čijim se romanima prepoznaju mnogobrojne žene, koje su joj i poverile status najtiražnije. Vesna Dedić ekskluzivno za Dnevnikov TV magazin priča o njenoj emisiji i romanu „Ne dam te”, koji je izdala u istoj nedelji kada je „Balkanskom ulicom” počela da se emituje na novoj adresi.
Vaša kultna emisija dobija novi život na TV „Nova S”, a emitovaće se kao nekad utorkom od 22 časa. Kako se osećate pred novi veliki početak u vašoj karijeri?
– Ja volim svaki svoj početak. I u ljubavi i u poslu. Volim poput junakinje mog romana „Ne dam te” kada ja nekom dajem šansu i kada je meni neko pruža. Ne volim krajeve, jer kraj je uvek kada ne postoji šansa da se vrati ono uzbuđenje početka.
Hoće li koncept emisije „Balkanskom ulicom” biti promenjen i šta ste sve gledaocima pripremili za predstojeću sezonu na novoj adresi?
– Ostaje sve isto, ali mnogo lepše. Kao kada se skladan par koji se voleo u garsonjeri i sa strogom svekrvom i svekrom preseli u novi trosoban stan da živi sam sa svojom decom.
Čiju životnu priču još uvek niste uspeli da ispričate u svojoj emisiji, a voleli biste?
– Mnogo je takvih priča. Da nije tako ne bih radila emisiju „Balkanskom ulicom”. Nikada nisam sagovornike jurila i nagovarala. Uvek sam osetila kada je momenat da sednemo i popričamo lagano i bez opterećenja od posledica izgovorenog.
U vreme kada televizijski formati traju jednu ili tek nekoliko sezona, vaša emisija gledana je punim žarom i posle 18 godina. Šta je recept za istrajnost i kredibilitet koji imate kod gledalaca svih ovih godina?
– Ne znam zaista. Ja se trudim da ta emisija ima smisla i kada prođe termin emitovanja. Da je neko može prepričati, citirati nešto što je čuo, reći detetu: „Čuješ šta kaže ovaj, i ti bi mogao tako”. Možda je tajna i u tome što sam svojim sagovornicima i ukusu gledalaca davala uvek veću važnost nego sebi kao novinaru. I u tome što svaki gledalac deo svoje duše može pronaći u životnoj prići mog gosta.
Tokom nedelje izdali ste i novu knjigu „Ne dam te”. Kakvu priču donosi vaš novi roman?
– Ljubavnu priču u kojoj će se pronaći oni koji se u ovom vremenu zaljubljuju, vole ili pate. Svaki moj roman je odraz vremena u kojem je pisan. Trudila sam se da ispričam priču posle koje će čitateljke shvatiti da je ljubav moguća samo kada ne zameramo jedno drugom ono što nas razlikuje i obožavamo ono što nas spaja. Ljubavna pravila koja su važila do pre nekoliko godina, predavanje jedno drugom u celosti, pokušaji da jedno drugo skrojimo po meri svojih želja itd. u ovom vremenu više ne važe. Mislim da će čitateljke uživati, malo plakati i sigurna sam naći olakšanje izmučene nedoumicama i porazima u ljubavnim odnosima koji više nisu kao u bajkama ili priča o vitezovima. Nema više vitezova, ali, iako ih nema, treba voleti nekog ko ume to da bude u situacijama kada je važno da izgovori „ne dam te”.
Da li je, i pored toga što ste bili nezadovoljni tretmanom koji ste imali na RTS-u, bilo potrebno hrabrosti da spakujete sve uspomene u kutije i posle skoro 30 godina napustite televiziju, čije ste bili prepoznatljivo lice?
– Hrabrost je bila potrebna kada je trebalo raditi „Balkanskom ulicom”, pet godina u nenormalnim uslovima, bez podrške, uvređena, ponižena i marginalizovana. Kada sam odlučila da odem spustila sam se niz Takovsku ulicu lakonoga.
Vaši gosti u emisiji govore o trenucima sreće i tuge u životu i o dolasku u Beograd, a sa kakvim ste vi emocijama i mislima kročili u ovaj grad?
– Sa istim sa kojim i danas živim u ovom gradu. O njemu sam snimila skoro hiljadu emisija i posvetila dvanaest ljubavnih romana. I tada i sada posle trideset godina trudim se da se dopadnem Beogradu i da ga oni koji ga ne poznaju zavole gledajući moju emisiju i čitajući moje romane.
Da li vam je novi poslovni početak doneo i dobru energiju i bolje raspoloženje na privatnom planu?
– Zahvaljujući ćerki Lenki i ljudima sa kojima delim najintimnije trenutke privatno sam uvek puna optimizma i dobre energije. Retki su i trenuci i ljudi koji mogu da se pohvale da su me videli bezvoljnu.
Kako generalno u životu podnosite promene i da li se lako odlučujete da menjate stvari u svom životu?
– Ja ne volim da menjam ništa, ali kada dođe vreme za „zbogom” mnogo patim, ali imam i mnogo snage da krenem dalje. Koračam, idem, bežim, plačem, ali idem dalje. I uvek stignem na neko lepše mesto od onog koje sam napustila ili do boljih ljudi od onih koje sam ostavila.
Vladimir Bijelić