Fotomonografija Jaroslava Papa: Praznik lepote u 4 godišnja doba
NOVI SAD: Pod okriljem izdavačke radionice Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” upravo je izašla impresivna fotomonografija jednog od najpoznatijih i najcenjenijih domaćih fotoreportera Jaroslava Papa.
Ukoričivši bezmalo 500 vrhunskih fotografija, „Vojvodina - četiri godišnja doba” vodi čitaoce kroz fascinantan Papov svet, od Fruške gore i Deliblatske peščare, Koviljskog rita i šuma u Monoštorskom ritu, do Gornjeg Brega kod Sente i Dunava kod Novog Sada. Vodi ga „kroz praznik lepote”, kako to veli u predgovoru novinar i publicista Ćorđe Vukmirović.
Ovo je knjiga o jednom gotovo nestvarnom spoju čoveka i prirode. Ili obrnuto, kako god hoćete, ističe Vukmirović.
Kako dodaje, ovo je, još više, knjiga o neverovatnoj sposobnosti da se u svakoj od neprekidnih, i nepredvidivih, mena prirode prepozna i trajno zabeleži najlepši i najdragoceniji trenutak, trenutak koji se nikada više neće ponoviti.
Ovo je i knjiga o apsolutnoj posvećenosti jednog čoveka jednoj ravnici i svemu onom što u toj ravnici živi, raste, voli i, najzad, umire. Da bi se, iznova i iznova, opet rađalo, raslo, volelo i umiralo. I tako u nedogled, veli Vukmirović.
Kako dišu salaši i ljudi, Fruška gora kad je zaogrne sneg ili procveta, šta rade paori, gde su najlepše ptice... sve to otkriva objektiv Jaroslava Papa, sve u njemu ima pravu boju i šmek, zapisaće Nada Vujović, glavna urednica „Dnevnika”. „Hiljadu reč, a jedna fotografija”, dodaće, dok će Nenad Ćaćić, glavni i odgovorni urednik Prvog programa RTV , oceniti da Papove fotografije „vođenje njegovom virtuoznošću, sviraju najlepše foto-melodije”, da bi Srđan Ilić, direktor fotografije Tanjuga, konstatovao da Pap „u slike ugrađuje deo sebe, deo velikog srca koje kuca za svaki ulovljen i od zaborava otrgnut trenutak”.
Veliki broj Papovih fotografija je, podseća bilog dr Oliver Fojkar, napravljen je u čuvenom „zlatnom satu”, kada „čarobno nisko svetlo liže, kao da miluje prirodu”. „Nebo je naranyasto, trska je crvena, jelen sa oblačićem vodene pare iz njuške... Takve trenutke je retko ko doživeo, kamoli snimio, a Jaroslav jeste”. Decenijama je Pap dosledan sebi i prirodnjačkoj fotografiji, što potvrđuje i novosadski fotoreporter Darko Dozet, otkrićem da njihove beogradske kolege, kada gledaju i ocenjuju fotografije prirode, odavno za one baš, baš najbolje kažu: Prava „papovača”.
Uostalom, što bi rekao Tomislav Peternek, još jedan sabrat po „trećem oku” autora fotomonografije „Vojvodina”: Jaroslav Pap je veliki fotograf, jedan od najvećih koje danas imamo!
Miroslav Stajić
