Hoti: Cilj je da uklonimo sve prepreke za nastavak dijaloga

Hoti je za program Glasa Amerike na albanskom jeziku rekao da veruje da će razgovori s Beogradom biti vrlo brzo obnovljeni, dodajući da bi mere reciprociteta koje je uvela Priština mogle uskoro da budu ukinute, kako bi bio omogućen nastavak dijaloga.

"Ulazimo u ovaj proces kako bismo zaključili sporazum sa Srbijom, što bi trebalo da rezultira konačnim priznanjem, jer već nekoliko godina vodimo dijalog o više tehničkim temama. Sada moramo sesti da u potpunosti zaključimo sporazum, jer samo to ima smisla. Trebalo bi dovesti do međusobnog priznanja“, rekao je Hoti.

On je naveo da bi sve parlamentarne stranke na Kosovu trebalo da budu uključene u ovaj proces, najavivši da će uskoro započeti krug konsultacija s liderima parlamentarnih stranaka o ovoj temi.

"U narednim danama donećemo potrebne odluke kako bismo otklonili prepreke i omogućili dijalog, jer imamo dogovor s našim međunarodnim partnerima. Ako dijalog ne bude uspešan, mi zadržavamo pravo da izričemo recipročne mere protiv Srbije i drugih zemalja, ako se tako nešto smatra neophodnim“, rekao je Hoti.

Na pitanje da li će od Srbije tražiti nešto zauzvrat, Hoti je odgovorio da očekuje da Srbija prestane s kampanjom za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Hoti je ponovio da se nova vlada protivi ideji razmene teritorija, odnosno promene granica, prenosi Kosovo onlajn.

"Naš stav je vrlo jasan. Sa ovom vladom, i sa mnom kao premijerom, nema dogovora o razmeni teritorija. Želimo da postignemo konačan dogovor sa Srbijom o međusobnom priznanju, ali bez diskusije o teritorijalnom integritetu“, nagčlasio je Hoti.

Dodao je da će insistirati da i SAD i EU budu uključeni u proces dijaloga s Beogradom.

"Verujemo da se sporazum može postići samo uz učešće obe strane. Ali što je još važnije, moramo dobiti garancije i od EU i SAD da će sporazum biti sproveden, jer imamo loše iskustvo. Desetine sporazuma su potpisani u Briselu i mnogi od njih nisu primenjeni“, rekao je Hoti.

BON: Nova kosovska vlada Avdulaha Hotije jedva je sastavljena od više stranaka, njene konce vuku različiti akteri i teško da će dugo ostati na vlasti, ocenjuje u komentarima nemačka štampa, prenosi danas Dojče vele (DV).

"Novoizabrana Hotijeva vlada trebalo bi da ispuni brojne želje onih koji vuku konce iz pozadine. To je praktično nemoguće, jer u stvari niko ni sa kim ne sarađuje", piše Tomas Borhert "Frankfurter rundšau" i dodaje da Hotiju, iskusnom ministru finansija, skoro niko ne prognozira šanse za duži mandat.

O samom premijeru nemački list piše da je studirao u Velikoj Britaniji, da se smatra bezbojnim, ali časnim tehnokratom koji čvrsto stoji uz svoju stranku (Demokratski savez Kosova), kao i da za razliku od nekih njegovih ministara, u njegovoj biografiji nema korupcijskih skandala, niti ratne prošlosti.

"Pored toga što nema većinsku Vladu, Hoti će kao sluga mnogih gospodara uskoro imati problema da se bori i sa njihovim oprečnim zahtevima. Blic-sporazum sa Srbijom koji je specijalni izaslanik SAD Ričard Grenel predvideo kao municiju za Donalda Trampa tokom izborne kampanje, teško da će se postići tako brzo", piše list.

„A produžetak mandata koji želi predsednik (Hašim) Tači, kao i razmena teritorija sa Srbijom koju promoviše, naišli su na otpor čak i u Hotijevoj partiji. I Tačijev kurs sukobljavanja s EU takođe se može pokazati kao prepreka za Hotija: Brisel nikako ne želi da vođstvo kosovskog dijaloga prepusti Sjedinjenim Državama. Stoga se Hoti mudro ne oslanja samo na Trampa: Nakon američkih izbora, interes Vašingtona za Kosovo verovatno će se značajno smanjiti", zaključuje se u tekstu "Frankfurter rundšaua".

Erih Ratfelder za berlinski Tagescajtung između ostalog piše da Hoti spada u vodeće redove konzervativnog dela DSK i da će sprovoditi politiku koja je u pozadini već skicirana.

On tvrdi da Amerikanci žele razmenu teritorija između Srbije i Kosova, a da je nemačka kancelarka Angela Merkel protiv toga i da je više puta upozorila da bi to bilo otvaranje Pandorine kutije.

Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung ocenjuje da je formiranje kosovske vlade bilo neobično i upitno.

Tome je, kaže, prethodila višemesečna borba između američkog predsednika Donalda Trampa i Evropske unije, odnosno najvažnijih evropskih prestonica, kao što je Berlin. Radilo se o budućem razvoju Kosova. I bar za sada, može se konstatovati da je prvu rundu te borbe za moć, Evropa izgubila, piše Martens.

"Glavni protagonista na američkoj strani bio je Ričard Grenel, do pre nekoliko dana ambasador SAD u Berlinu i Trampov verni sledbenik. Prošle godine predsednik je imenovao tog nediplomatičnog diplomatu za svog specijalnog izaslanika za ''mirovne pregovore'' između Srbije i Kosova. Neki su bili iznenađeni time što Tramp hoće da se spoljnopolitički angažuje baš na Balkanu. Na kraju krajeva, za razliku od devedesetih, taj region više nije centar sukoba globalne političke veličine", navodi Martens.

U Beogradu, a posebno u Prištini, dodaje, postojala je, i još se čuje, pretpostavka da Tramp, nakon što nije uspeo u spoljnoj politici, želi da se pokaže kao nadareni "dilmejker" ne samo u Severnoj Koreji, već i u jugoistočnoj Evropi.

"Cilj je, dakle, bio da se postigne istorijsko pomirenje između Srbije i Kosova, i istovremeno poveidi Evropska unija, koja to nije uspela da uradi više od decenije", piše Martens.

Pored toga, kako dodaje, Tramp bi onda mogao da zatvori američku vojnu bazu Bondstil, koja postoji od 1999, i pokaže svojoj domaćoj publici da je, za razliku od svojih prethodnika, vojnike sa Kosova doveo kući. Naravno, ovo su samo nagađanja, dodaje Martens.

"Ono što se može dokazati jeste da se Grenelovo angažovanje na Balkanu razvilo u američko-evropsku borbu za moć kakvu region nikada ranije nije video. Međutim, upitno je da li će se Grenel - ako bude igrao važnu ulogu u predstojećoj Trampovoj izbornoj kampanji - uopšte još baviti sporednom binom, Kosovom. Neke evropske diplomate nadaju se da će se ''problem Grenel'' za Kosovo vremenom rešiti sam od sebe. Pored toga, većina posmatrača sumnja da Hotijeva heterogena višestranačka koalicija neće moći dugo da ostane na vlasti", zaključuje Martens.