TEMA „DNEVNIKA”: Zbog selfija rizikuju i sopstvene živote

Nesrećni dečak se popeo na vagon da bi se fotografisao za društvene mreže, ali je, nažalost, ušao u zonu opasnosti i dok se uspravljao, ubila ga je struja iz kontaktne mreže. Pretpostavlja se mu je namera bila da fotografiju s vagona okači na društvenoj mreži „Instagram”.

To nije prvi slučaj u Srbiji da mladi pokušavaju da naprave selfi s vrha voza, ne razmišljajući o tome da će, ukoliko ulete u polje visokog napona, zadobiti teške opekotine ili smrtno stradati. Proteklih nekoliko godina pravi je trend fotografisanje na kolosecima i pored vagona, što, nažalost, može dovesti i do takvih slučajeva.

Tako je septembra 2018. godine Ivona K. (14) iz Lučana zadobila opekotine na 30 odsto kože od strujnog udara kada je s drugom bila na železničkoj stanici u Požegi, gde se, u nameri da se slika, merdevinama popela na vagon na elektrificiranom koloseku. Tada se našla u zoni opasnosti, odnosno dva metra ispod električnog luka, pa je od jačine strujnog udara bila odbačena na zemlju.

Jednog sedamnaestogodišnjaka udarila je struja na niškoj železničkoj stanici kada je došao tamo da bi se s drugom fotografisao među starim vagonima, ne znajući, očigledno, za opasnost od strujnog udara. On se, navodno, popeo na vagon jer je želeo da napravi selfi kada ga je uhvatio Voltin luk. Naime, udarilo ga je 25.000 volti iako nije pipnuo visokonaponske vodove pa je pao s vagona na zemlju. Struja ga je opekla po rukama i grudima, ali je bio svestan. Njegov drug, koji je prošao nepovređen, dotrčao je do železničara i obavestio ih je, pa su pozvani Hitna pomoć i policija.

I jednog osamnaestogodišnjaka iz Čačka je udarila struja iste jačine dok je pokušavao da napravi selfi na cisterni.

I u Leskovcu je jedan šesnaestogodišnji tinejyer zadobio je teške telesne povrede od strujnog udara na glavnoj železničkoj stanici dok je pokušavao da napravi selfi na jednom od vagona.

To su samo neki od slučajeva u kojima su mladi, zbog pravljenja selfija ili snimaka za društvene mreže, rizikikovali živote. Pojedinci prave fotografije tamo gde drugi ne smeju i tada nastaju povrede ili ginu.

Devetnaestogodišnja Iva M. poginula je aprila prošle godine kada je, snimajući video-klip, izgubila ravnotežu i pala s krova jedne petospratnice u Nišu. Nesrećna devojka je s dvojicom mladića došla na krov zgrade da bi napravila zajedničke snimke. Međutim, dok je koračala unazad i mobilnim telefonom pravila klipove, došavši do ivice krova iznenada je pala sa zgrade visoke oko 15 metara i poginula.

U oktobru 2018. godine pronađeno je telo Miloša R. (27), koji je stradao prilikom pada s litice u ambis dubok 200 metara na Tari. Po informacijama koje su tad preneli mediji, penjući se uz Taru krivudavim putem od jezera Perućac ka Mitrovcu, on je s još dvojicom prijatelja zastao na jednoj krivini da se fotografišu. U narednom trenutku nestao je u provaliji.

Po mišljenju psihologa, mladi imaju potrebu da se dokazuju i veoma često nisu svesni rizika u koji se upuštaju prilikom pravljenja selfija i video-klipova. Te situacije se dešavaju kada se tehnologija da u ruke detetu, koje se fotografiše i snima na mestima gde drugi ne smeju, a to su obično mesta koja su vrlo opasna.

Takvim avanturama skloniji su mladi do 21 godine jer nemaju osećaj straha i nisu svesni posledica koje mogu proisteći iz njihovih postupaka, pojašnjavaju stručnjaci. Jedan od faktora zašto su selfiji postali toliko popularni, po njihovim rečima, jeste želja da se povežemo s ljudima koji nas okružuju preko fotografija uz pomoć kojih sebe predstavljamo drugima i svetu.

Trend slikanja selfija zapravo hara svetom. Ljudi često ne razmišljaju o sopstvenoj bezbednosti u želji da naprave što luđu fotografiju.

U analizi u kojoj se selfijima bavio Bi-Bi-Si, autor primećuje da bi fenomen selfija sigurno bio zanimljiv tvorcu psihoanalize Sigmundu Frojdu, i da bi on verovatno primetio da ljudi kače selfije ne zato što su zaljubljeni u sebe, već zato što žele da svi ostali budu zaljubljeni u njih. Bi-Bi-Si podseća na to da je Frojd započeo svoja istraživanja krajem 19. veka, u doba daleko veće seksualne represije, kao i da su se žene i muškarci držali odvojeno i da su učeni da se stide zbog izražavanja svoje seksualnosti, ili još gore, zbog uživanja u njoj. 

Selfiji pokazuju ljude koji žive najbolje živote, i pažljivo se biraju i sređuju, te da smo okruženi slikama ljudi sa savršenim životima i telima. Novije studije pokazuju da se zbog njih osećamo sve zavidnije, izolovanije, nesigurnije i neadekvatnije.

Uvesti „zone bez selfija”

Istraživači Američke nacionalne medicinske biblioteke preporučuju da se na mestima koja mogu biti opasna po život uvedu „zone bez selfija”. U takva mesta spadaju planinski vrhovi, visoke zgrade i jezera jer je na takvim lokacijama zbog selfija stradalo najviše ljudi, a kao najčešći uzrok smrti navodi se utapanje, saobraćajne neseće i pad s visine. Česti uzroci smrti tokom pravljenja selfija su i udar strujom, požar, vatreno oružje i napad životinje.

Istraživači su ispitali geografske lokacije svih pogibija koje su se dogodile u pokušaju da se napravi savršeni selfi, i otkrili da se najveći broj nesreća i smrtnih slučajeva zbog selfija događa u Indiji, za kojom slede Rusija, Sjedinjene Države i Pakistan.

Frojdovim rečima, tuđi selfiji nas čine neurotičnim, konstatuje se u analizi, i podseća na njegove reči da je cilj psihoanalize da zameni neurotičnu patnju normalnom ljudskom nesrećom.

Psiholozi su razvili test za merenje osobina ličnosti kao što je narcizam. Neki od rezultata pokazuju da su narcisi obično aktivniji na društvenim mrežama. Takođe, kačenje selfija povezuje se s preteranim samoljubljem. Žene su obično manje sklone narcizmu od muškaraca, iako kače više selfija. S druge strane, američki psiholog Yin Tvenge je pokazala da je narcizam u sve većem porastu jer je u proteklih nekoliko decenija dostigao istu stopu kao i gojaznost.

D. Nikolić