Tema „Dnevnika“: Predizborna kampanja u vreme korone

Po svemu sudećI, čeka se da prođe baš taj 5. juni i da politički takmaci krenu u ofanzivniji nastup jer je to period kada bi, ako se epidemiološka situacija bude dobro razvijala, struka mogla dati zeleno svetlo za velika javna okupljanja.

Na prošlim parlamentarnim izborima lista okupljena oko SNS-a je 6. marta 2016. prvi predizborni miting održala u Sremskoj Mitrovici. Tada je lider naprednjaka Aleksandar Vučić govorio o planovima za novi mandat pred oko 10.000 pristalica koje su, uprkos kiši, popunile centralni mitrovački trg. Bitka protiv korone promenila je pristup biračima i način slanja političkih poruka. Predsednik Vučić je ovoga puta objavio početak kampanje za izbore 21. juna obrativši se biračima na sasvim drugačiji način, opredelivši se za prvu onlajn konferenciju. Kako je i sam rekao, ni on, a ni oni koji su mu se priključili u takvom vidu komunikacije, nisu ranije verovali da će biti moguće da se nekome obrati na takav način.

– Dok smo radili i borili se da izvučemo zemlju iz teške situacije, boreći se protiv nevidljivog protivnika, nemate sve vreme direktan konkat s ljudima i pitate se da li ljudi vide koliko radite i koliko se borite. Ovo što vidim uliva mi ogromnu energiju i snagu – kazao je on, obraćajući se velikom broju građana koji su se preko društvenih mreža i aplikacije za video-konferencije „Zum” (Zoom) uključili u njegov govor.

Kao što je bio slučaj i ranijih godina, bitka se za sada vodi uglavnom preko TV ekrana. Manje političke partije teško sebi mogu finansijski da obezbede luksuz, poput „Beogradske arene”, koja je u prethodnim izbornim kampanjama bila najskuplja dvorana za organizovanje političkih skupova i za koju je trebalo inkasirati između 25.000 i 30.000 evra. Oglašavanje na bilbordima u Beogradu na nedeljnom nivou košta oko 150 evra, dok je u drugim gradovima u Srbiji cena značajno niža – od 20 do 100 evra. Nije lako isfinansirati ni reklame na televizijama s nacionalnom frekvencijom jer, kako su se požalili pojedini stranački predstavnici, sekunda izborne reklame na pojednim košta između 30 i 115 evra, u zavisnosti od termina.

Šta stranke poručuju?

Partija koja je prva objavila svoju izbornu parolu je bila Srpska napredna stranka. Njihova glavna poruka za ove izbore je: „Za našu decu”. Koalicija Ujedinjena demokratska Srbija izlazi s porukom „Dobra vest”, dok „Zdrava Srbija” Milana Stamatovića, u skadu sa svojim nazivom, promoviše „Da pobedi zdravo”. Koalicija SPS-a i JS-a još uvek nije izašla s glavnim sloganom, a Socijalistička omladina Srbije preporučuje tu stranku „Zato što zajedno gradimo budućnost”. Koalicija okupljena oko Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića nastupa s parolom „Samo pravo”. Iako još nisu predali potpise za izbornu listu, koalicija Nove i Zelene stranke je izašla sa sloganom „Nek maske padnu”.

Javni servis, u koji partije najviše upiru oči, obnarodovao je da će, kako su rekli uobičajeno, tokom predizborne kampanje, program Radio-televizije Srbije posvećen izborima biti podeljen na urednički i obavezni deo. Obavezno predstavljanje lista na parlamentarnim izborima obaviće se u posebnim emisijama na Drugom programu TV u trajanju od 30 minuta i u emisiji „Magazin” na Prvom programu Radija. Kada je reč o drugom, uredničkom delu predizbornog programa, koji čine emisije koje uređuju i vode novinari javnog servisa, u njih će politički akteri, analitičari i kandidati biti pozivani, kako je saopšteno, shodno novinarskim i profesionalnim normama, uz poštovanje važećih zakona i propisa.

Osim medijskih nastupa, političke  partije sve češće pribegavaju organizovanju štandova s promotivnim materijalom. Taj vid kampanje ujedno im služi i za prikupljanje potpisa potrebnih za predaju izbornih lista. Vladajuće stranke, kao i opozicione koje su u startu bile opredeljene za učešće na izborima, brže su prikupile tih neophodnih 10.000 potpisa birača.

S druge strane, oni koji su, poput PSG-a, najkasnije odlučili da se uključe u izbornu utakmicu, baš na tom testu najbolje sagledavaju razliku između podrške koja stiže na društvenim mrežama i one u realnom životu. Na tu razliku između stvarnog i virtuelnog treba dodati i to što, kada jednom date potpis nekoj stranci, sledećoj listi koja bi ga priložila RIK-u, on bi bio nevažeći, te otuda i potreba da se za svaki slučaj priloži više od zakonskog minimuma. Činjenica da je Pokret slobodnih građana bio zagovornik izbornog bojkota, dodatno mu otežava posao pa se sada našao na meti onih koji podržavaju Savez za Srbiju. Situaciju im otežava i to što potpise i dalje skupljaju opozicioni izborni takmičari, poput Pokreta „Dosta je bilo”, koji se nakon ukidanja vanrednog stanja odlučio da učestvuje na izborima, kao i Nova stranka i Pokret „Jedan od pet miliona”.

Nastavak predizborne kapmanje obeležio je i štrajk glađu ispred parlamenta. Najduže – 11 dana – protestovao je predsednik Pokreta „Dveri” Boško Obradović, zahtevajućI, između ostalog, odlaganje izbora. Takvom vidu političke borbe pribegao je 2011. godine Tomislav Nikolić, koji je odlučio da gladuje, ali sa suprotnom idejom, zahtevajući raspisivanje izbora. Kroz taj događaj „Dveri” su pokušale da u izbornu kampanju direktno uključe i SPC, pozivom patrijarhu Irineju da poseti Obradovića. Samo odbijanje patrijarha da se u ceo slučaj umeša ipak je na društvenim mrežama dobilo političke konotacije pa su pristalice dela opozicije koji zagovara bojkot izbora, poglavara SPC čak prozivale da je  bot vladajuće stranke.

S. Stanković