Braća Kukić iz Apatina brinu o kondiciji policije Abu Dabija
Dok su započinjali svoje prve sportske korake u rodnom Apatinu, okruženi zelenilom Gornjeg Podunavlja, braća Filip i Ognjen Kukić sigurno nisu ni u najdaljem kutku mašte zamišljali da bi veliki deo života mogli provesti u nekoj bezvodnoj pustinji.
Ipak se ispostavilo da su dunavski pesak zamenili onim pustinjskim, do kojeg su „doveslali“ zahvaljujući reprezentativnom pedigreu srpskih kajakaša i veslača, ali i fakultetski obrazovanih stručnjaka na polju fizičke kulture, pa se već nekoliko godina brinu o kondiciji policajaca Abu Dabija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Dok je Filip supervizor za 14 trenera koji se staraju o tome da policajci tog pustinjskog emirata budu u što boljoj kondiciji, Ognjen, kao koordinator tamošnjeg policijskog programa „Izazov i avantura“, ima nešto drugačiji posao, pa se trudi da pripadnicima snaga sigurnosti Abu Dabija upriliči neobične izlete, omogući bavljenje adrenalinskim sportovima i učini boravak u prirodi zanimljivim. Prostorno relativno daleko od domaje, a zahvaljujući dobroj povezanosti srpske i pustinjske prestonice avio-saobraćajem, Filipu i njegovjoj supruzi ne fali preterano Srbija, o kojoj, kako tvrdi, gotovo svaki tamošnji „nađoš“, odnosno rođeni državljanin Abu Dabija ima izuzetno visoko mišljenje.
Kolonija ljudi s Balkana u Abu Dabiju je izuzetno velika, ali gotovo nema čoveka koji ne zna za Srbiju, a gotovo 99 odsto mojih sagovornika je u njoj i bilo. Emiraćani su neznatno više, ipak, naklonjeni Bosni i Hercegovini, što je i razumljivo zbog iste vere s tamošnjim većinskim stanovništvom, Bošnjacima, kaže Filip koji još nije sreo Emiraćanina da nije posetio zemlju koja se graniči sa zapadom Srbije. Kako dodaje, ono što ih, osim dobrih uslova rada i života, evo već sedmu godinu „drži“ u Abu Dabiju je i njihovo poštovanje porodičnih vrednosti, koje, misli naš sagovornik, nažalost, donekle nestaju u Srbiji.
Doduše, njihov ustaljeni običaj redovnih porodičnih ručkova i večera nam profesionalno donekle pravi problem jer se s vikenda policajci obično vraćaju s kilo-dva viška, koje onda treba skidati – smeje se Filip, koji, za razliku od većine zemljaka u UAE, još ne razmišlja o povratku, na koji bi ga, kaže možda, „naterao“ stručni deo njegovog posla, odnosno nauka u koju je, uz doktorske studije, uveliko „zabrazdio“.
Kad smo došli, rekli smo sebi da nećemo razmišljati u maniru „zaradiću, štedeću, pa se vratiti“, već smo i supruga i ja želeli od prvog dana da u Abu Dabiju živimo i radimo kao da nam je on dom, što je i postao, lepa su iskustva Filipa Kukića u Emiratima, koji povremene navale nostalgije umiruje redovnim posetama rodnom Apatinu i Srbiji, ali i posetama takozvanim Balkan-zabavama ili srpskom restoranu u pustinjskom velegradu u kojem postoje i tri srpska muzička benda. Još da je i neke reke kao Dunav, pa da ne mora da vesla u slanoj vodi...
Milić Miljenović