Pastor: Mali broj zajednica uspeo da sačuva političku organizovanost

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, jedne od najstarijih i najorganizovanijih političkih stranaka Mađara u Vojvodini, koja od 1996. godine samostalno izlazi na parlamentarne izbore i uvek osvoji između šest i osam poslaničkih mandata u republičkom i pokrajinskom parlamentu Ištvan Pastor o važnosti te raznobojnosti kaže:

– To istorijsko nasleđe koje je u različitim periodima nosilo sa sobom različite posledice, u poslednje vreme doživljavamo kao neku vrstu vrednosti, blaga ili nečeg posebno privlačnog – navodi Pastor. – I to mogu da kažem s velikom mirnoćom i ponosom jer smo na tome mnogo i uspešno radili. Ako je to tako, a mislim da jeste, onda nema reprezentativnog organa ako se ta raznobojnost ne predstavlja u samom organu. Svakako da je važno da manjinske zajednice budu predstavljene u parlamentima da se ta različitost u društvu ne bi svodila na nivo folklorne grupe ili folklornog plesa. Nažalost, realativno je mali broj onih nacionalnih zajednica koje su uspele da sačuvaju svoju političku organizovanost. Pre 20-25 godina je bilo mnogo više političkih stranaka koje su bile utemeljene u svojoj zajednici. Danas je njihov broj manji, bar što se tiče ovog prostora, i mislim da osim SVM-a značajnijeg, prepoznatljivijeg i nema.

Međutim, nasuprot njegovoj tvrdnji da je mali broj tih političkih stranaka koje su utemeljene u svojoj zajednici, u političkoj praksi ima svega i svačega: čak 74 političke organizacije, po listi Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, vode se kao stranke nacionalnih manjina, od ukupno 123 registrovane partije u Srbiji. Istina, to ne znači i da su one utemeljene u svojoj zajednici, nego se radi o tome da se pripadnici većinske nacije, zbog određenih privilegija, pozitivne diskriminacije, prijavljuju kao manjine. Naime, da bi se registrovala manjinska stranka u Srbiji, po Zakonu o političkim strankama, dovoljno je 1.000 overenih potpisa. Imajući u vidu i to da stranke nacionalnih manjina imaju prirodni prag, dakle ne moraju da pređu cenzus da bi ušle u političku strukturu vlasti, manjinske partije postale su popularna prečica za ulazak većine u parlament Srbije. Tako su se u prošlosti pojavile stranke lažnih Vlaha, Rusa…

S druge strane, uprkos pozitivnoj diskriminaciji u društvu, pojedine autentične nacionalne manjine teško mogu politički da se organizuju i njihovi predstavnici uglavnom ulaze u parlament na listi većinskih stranaka – takav je primer vojvođanskih Hrvata, Slovaka, Rusina… Da bi se sprečile manipulacije, pre ovih izbora, na predlog vladajuće Srpske napredne stranke, Narodna skupština je usvojila novo pravilo, po kojem izborne komisije prilikom predaje izborne liste kandidata mogu da konsultuju nacionalne savete nacionalnih manjina da li je stranka koja namerava da preda izbornu listu kandidata kao manjinsku – zaista i manjinska.    

Pojam nacionalne stranke član 3. Zakona o političkim strankama ovako definiše: „Politička stranka nacionalne manjine u smislu ovog zakona je politička stranka čije je delovanje, pored obeležja iz člana 2. ovog zakona, posebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zaštitu i unapređenje prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu s Ustavom, zakonom i međunarodnim standardima, uređeno osnivačkim aktom, programom i statutom političke stranke.”

Pitanje je koliko dodirnih tačaka u praksi imaju razne lažne manjinske stranke s nacionalnom zajednicom koju navodno predstavljaju i šta je zapravo zadatak manjinskih stranaka u parlamentu.

– Pripadnici manjinskih zajednica imaju dodatnu ambiciju u odnosu na pripadnike većinskog naroda – ističe Pastor. – Tako SVM u svojoj parlamentarnoj političkoj aktivnosti vodi računa o sopstvenoj zajednici koju predstavlja, ali i o drugim manjinskim zajednicama, bar što se tiče manjinskih specifičnosti koje se moraju ugraditi u zakonske tekstove da bi se ta različitost mogla sačuvati.

Kaže da su manjinske političke stranke podudarne sa strankama većine u privrženosti prosperitetu zemlje koja je i zajednička domovina, i u tome nema razlike između pripadnika većinskog i manjinskog naroda.

– Ono po čemu se možda razlikujemo je permanentna potreba očuvanja identiteta u jeziku, kulturi, obrazovanju, informisanju, službenoj upotrebi jezika, ali to ne znači oduzimanje od bilo koga – objašnjava Pastor. – To praktično znači poštovanje raznobojnosti, ne samo na nivou folklornih grupa ili folklornog plesa nego generalno u svakodnevnom životu. U političkom i parlamentarnom životu ambicija SVM-a je da, s jedne strane, doprinese da Srbija kao domovina napreduje, a s druge imamo zakonodavstvo, institucionalni okvir, garantovana pravila koja omogućavaju i obezbeđuju očuvanje identiteta. To je tako jednostavno i to treba raditi iz dana u dan. Ako dovoljno uporno i otvoreno radi, čovek tada ima i rezultata. 

Eržebet Marjanov