Na granicama Srema, Banata i Bačke nema zadržavanja
Nakon prvih prilično katastrofičnih najava o postpandemijskim striktnim pravilima putovanja, sada je već vidljivo da većina država (naročito one koje dosta zavise od turizma) popušta mere i da će se verovatno već tokom ovog leta normalizovati prelasci granica i bez dodatne medicinske dokumentacije.
Međutim, bez obzira na to što će najpopularnije destinacije biti dostupne, “ostaje na snazi” i ona preporuka još iz vremena korone da se ove godine letuje u Srbiji, ako ne zbog podrške domaćem turizmu, onda makar zbog toga da se malo bolje upozna sopstvena država.
Kao list koji je ponajviše okrenut stanovništvu Vojvodine, “Dnevnik” će kroz serijal tekstova predstaviti neka mesta Srema, Banata i Bačke za koja smatramo da mogu biti interesantna za izlete, vikende ili kompletan godišnji odmor.
Fruška gora je naravno centralno mesto vojvođanskog turizma, a “Dnevnik” je pre dve godine objavio seriju od petnaestak tekstova o fruškogorskim jezerima od kojih svako ima po neku svoju osobenost i još mnogo razloga za posetu. Manastiri koje “krije” ova vojvođanska planina i druge njene lepote biće predstavljeni u narednim nedeljama kada će naši reporteri još jednom obići Nacionalni park, ali i mesta koja čuvaju istorijsko i kulturno nasleđe ovog kraja.
Za one koji hoće malo da istražuju, i vojvođanska ravnica ima šta da ponudi. Nju presecaju dve velike reke Dunav i Tisa koje duž svojih obala kriju prava carstva prirode. Bačko Podunavlje od skora je pod posebnom zaštitom kao deo velike biosfere koju je proglasio UNESKO, dok su recimo “Ritovi donjeg Potisja” jedan od poslednjih rezervata prirode koje je proglasila naša država. Pored ova dva područja koja smo naveli, a o kojima je “Dnevnik” takođe već pisao, bilo koje mesto koje se oslanja na Dunav ili Tisu kroz Vojvodinu sigurno ima dovoljno privlačnosti da se provede bar koji dan…
Dvorci, kašteli, poznate građevine, spomenici, razbacani su svuda po ravnici i naši reporteri su ih tokom prethodnih godina već posećivali…
Za one koji imaju malo drugačiji odnos prema prirodi, susret uživo sa najstarijim živim bićem u Vojvodini, verovatno bi bilo interesantno iskustvo, a čeka ih na Crpnoj stanici Kumane gde je nastanjen hrast lužnjak star oko 320 godina, koji je prošle godine “ekskluzivno govorio” za naš list. Odlazak na mesta gde rastu najređe biljke ili žive neke tajnovite životinje čiji se tragovi uz malo sreće i dosta strpljenja mogu pronaći, takođe su aktivnosti koje mogu da ispune čoveka iole okrenutog prirodi i od godišnjeg odmora naprave pravu prirodnjačku avanturu.
Upoznavanje Vojvodine može da počne i obilaskom “najstvari” - najduže vojvođanske autohtone reke – Krivaje (107 km), najvišeg mesta (Gudurički vrh 641 m), najdublje reke i jezera, pa da se nastavi sa najljućim kulenom, najjačom rakijom, najslađim trešnjama itd, gde se već mora obići više lokacija…
Vojvodina nije ni velika ni mala, pa bi jedan od letnjih “izazova” mogao da bude obilazak najjužnije, najsevernije, najistočnije i najzapadnije tačke.
Dosta toga o ovim mestima su naši čitaoci već videli u “Dnevniku”, a svake naredne nedelje ćemo predstaviti nešto iz te vojvođanske raznovrsnosti…
Niko Perković