Dimče Gulevski, planinarski vodič: Šetnja po Fruškoj za početnike

– Novi Sad nije imao organizovano pešačenje za početnike, a primetio sam da za tim postoji jako velika potreba. Zato sam se odlučio za tako nešto, jer sva planinarska društva, uključujući i moje Planinarsko društvo „Fruška gora“ nisu vodili računa o početnicima, onima koji nisu edukovani... Kolika je želja i potreba za ovakvom vrstom aktivnosti pokazuje brojka od preko 6.000 ljudi koje sam od oktobra prošle godine, tokom 5 meseci, vodio u šetnju. Nisu bili samo Novosađani, bilo ih je iz okolnih mesta, ali i iz Beograda. To samo znači da je ovako organizovana šetnja za početnike, jedinstvena u celoj Srbiji, bila odlična ideja.

Kakva su vam iskustva?

– Očaran sam željom ljudi da budu u prirodi, u šumi i da pešače. Problem je što do sada to nisu činili samo zbog toga što ne znaju gde, možda ni nemaju s kim, ne znaju ni kako, odnosno ne poznaju planinarske oznake i plaše se da ne zalutaju… Sve smo to ovom šetnjom za početnike rešili na njihovo, ali i na moje veliko zadovoljstvo. Presrećan sam što je ova akcija zaživela.

Kako se organizuje i planira šetnja za početnike?

– Svaku rutu pešačenja sam jasno i precizno odredio i prilagodio svakom početniku bilo da je on mlad ili star, gojazan ili nikad nije pešačio. Ono što je važno to je da želi da pešači. Istakao bih da su sve šetnje kružne, što znači da se vraćamo na početnu tačku i da ima preko 20 različitih trasa u koje su često uključene znamenitosti Fruške gore kao što su jezera, manastiri… U šetnju idu i cele porodice sa decom, jer dete već sa pet godina može da prepešači od 9 do 10 kilometara, koliko su duge sve ture za početnike. Svi su oduševljeni i što je najbitnije, na kraju šetnje, niko nije umoran!

Kako vam to uspeva?

– Zato što su trase tako osmišljene, ali i zato što vodim računa kojim se tempom šeta. Briga o bezbednosti svakog učesnika je veoma važna. Tokom 4 do 5 sati te šetnje svaki učesnik se edukuje kako se pešači u prirodi, kakvi su koraci kada je uspon, a kako se hoda niz padinu, kako i kada se odmara. Da li poneti štapove, koliko su oni od pomoći…

Prvo pitanje nekog ko nikada nije bio na planinarenju je da li to može da izdrži?

– Upravo tako, moj odgovor je da svako može da izdrži. Sledeće pitanje je šta im je potrebno – za početak patike koje neće biti tesne i koje ne stežu, zatim sportske čarape. Odevanje za pešačenje je slojevito, potrebno je da se ponese mali ranac u kojem će biti neka preobuka – dodatna majica da se šetač presvuče ako se oznoji, flašica s vodom, sendvič i nešto slatko.

Koliko ljudi bude na takvoj turi i kako da vas pronađemo?

– Od 60 do 160 ljudi. Kada ih ima više, onda ja ne idem sam, nego su sa mnom i pomoćni vodiči. Sve se radi prema odlukama i uputstvima Svetske planinarske organizacije, kao i prema pravilima Planinarskog saveza Srbije i naše vodičke službe. Svi koji bi želeli da nam se pridruže mogu nas naći na fejsbuk stranicama na kojim objavljujemo kada i gde idemo u šetnju: https://www.facebook.com/pdfruskagora.rs/ i https://www.facebook.com/pdfruskagora/?ref=br_rs

Koliko košta ovakva vrsta aktivnosti? Da li ima popusta za porodice?

– Šetnja za početnike je potpuno besplatna aktivnost. To je moj poklon svima koji žele da pešače po našoj Fruškoj gori i ja to radim s velikim zadovoljstvom i od srca!

– Mi smo pokrenuli akciju šumski vrtić. Naime, obilazimo predškolske ustanove i tamo deci pričamo šta je to planinarstvo i prikazujemo opremu. Deci je to jako interesantno, potom po dogovoru, oni sa svojim vaspitačima dolaze u šumu i onda sve to jedan sat radimo i u šumi. Prema dosadašnjim iskustvima deca su oduševljena – otkrio nam je Dimče Gulevski, internacionalni planinarski vodič II kategorije.

Marina Jablanov Stojanović