Istorija – naši asovi (1): Trojica veličanstvenih: Beara, Šoškić i Pantelić 

Ali, zato smo u prošlom veku zaista imali istinske veličine, Valadimir Beara je dugo važio za jednog od najboljih golmana na planeti, zatim i njegov naslednik  Milutin Šoškić, kao i Ilija Pantelić, koji je maestralno branio na Evropskom prvenstvu 1968. godine u Italiji.

Njih trojica  su naši najbolji golmani svih vremena,a nijanse i simapatije odlučuju o kruni. Pedantni statističari bi možda rekli da je Milutin Šoškić bio najbolji jer je bio član  reprezentacije koja je na Svetskom prvenstvu u Čileu osvojila drugo mesto i  izabran je u B tim šampionata, a uz to je sa Partizanom igrao finale Kupa šampiona ( Real 1:2). Mora se  reći i to da  u karijeri nije imao sreće, čak dva puta je lomio nogu.  Mnogi kažu da  veliki Vladimir Beara u svoje vreme  nije imao premca,  branio je boje reprezentacije na čak tri Mundijala (Brazil,  Švajcarska, Švedska) i da je najviše zahvaljujući njemu  bila u svetskoj eliti. Međutim, ima i onih  koji tvrde da je najveći među njima  bio golman Vojvodine Ilija Pantelić, koji je osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Italiji 1968. godine. Uslovno rečeno mana mu je što je u nacionalnom dresu odigrao samo 18 utakmice, jer je posle EP   otišao u Francusku, sa 28 godina. Branio je fantastično u Parizu, potom u Olimpiku iz Marselju, u Bastilji i Pari sen Žermenu, ali  više nije dobijao poziv za reprezentaciju, jer je tada važilo pravilo da se igrači koji igraju u stranim klubovima ne pozivaju. Pantelić je gotovo bez greške izvodio penale, u susretu sa Trešnjevkom je postigao het –trik,a prvi je golman u Kupu šampiona koji je iz igre postigao gol. Bilo je to u meču sa Atletikom, kada je posle šuta sa penala prihavtio odbojenu loptu i savladao španskog golmana. Među naše vodeće golmane spada i visoki Blagoje Vidinić, koji je branio na Olimpijadi u Rimu (1960), gde smo osvojili zlatnu medalju. Enver Marić je branio na Mundijalu u Nemačkoj, Dragan Pantelić je to činio u Španiji. On je tokom karijere  postigaio čak 23 gola i nikada nije promašio jedanaesterac. 

1. Vladimir Beara (Crvena zvezda), 2. Milutin Šoškić (Partizan), 3. Ilija Pantelić (Vojvodina), 4. Blagoje Vidinić (OFK Beograd), 5.  Dragan Pantelić (Radnilčki, Niš), 6. Srđan Mrkušić (Crvena zvezda), 7.  Enver Marić (Velež), 8. Ratko Svilar (Vojvodina), 9.  Tomislav Ivković (Dinamo), 10. Srboljub Krivokuća (Crvena zvezda). 

Fudbalska reprezentacija Jugoslavije, kasnije Srbije učestvovala je na 12 Mundijala,a mrežu su na tim takmičenjima  čuvala 11 golmana. U Montevideu (1930) je na golu stajao Milovan Jakšić, potom su se ređali: Srđan Mrkušić, Vladimir Beara, Milutin Šoškić, Enver Marić, Dragan Pantelić, Tomislav Ivković, Dragoslav Jevrić, Ivica Kralj, Vladimir Stojković i Marko Dmitrović.  Tomislav Ivković je branio u Italiji 1990. godine i ostao je upamćen da je u četvrtinalu odbranio penal Dijegu Maradoni. U poslednjih desetak godina uglavnom je na golu stajao Vladimir Stojković, koji je branio promenljivo. Uostalom, u istoriji smo imali nekoliko golmana  tragičara, a  jedan od njih je i Dragan Borota, koji je u Bukureštu protiv Rumunije primio gol sa pola terena, ali smo mi ipak pobedili sa 6:4. Lista naših golmana ne bi bila kompletna a da se ne spoenu i ova imena: Perica Radenković (Minhen 1890), Srboljub Krivokuća (Crvena zvezda), Dragan  Mutibarić(Vardar), Marijan Jantoljak (Rijeka), Ratko Svilar(Vojvodina), Željko Stinčić (Dinamo),Ratomir Dujković (Crvena zvezda) , Fahrudin Omerović (Partizan), Ivan Ćurković (Partizan), Živan Ljukovčan(Crvena zvezda), Riza Mešković (Sloboda),  Zlatko Škorić (Dinamo), Ivan Pudar (Hajduk),  Ognjen Petrović (Crvena zvezda),  Radomir Vukčević (Hajduk), Stevan Stojanović (Crvena zvezda)...  

G. Kovač