Ivana Jandrić: Cilj mi je zlato na Evropskom prvenstvu

U seniorskoj kategoriji ima zlato s Evropskih igara u Bakuu i Studentskog svetskog prvenstva. Srebrne medalje uzela je na Prvenstvu Evrope i Sport Akord igarama - takmičenju koje se kotira kao olimpijada za borilačke veštine. Pored toga, u Ivaninoj riznici nalaze se i dve bronzane medalje sa Svetskog prvenstva 2016. i 2017. godine.

Kako ste odlučili da se bavite borilačkim sportovima?

- Uvek sam bila i više nego talentovana za sport. Igrala sam fudbal, košarku, trčala sam... Roditelji su morali da me vuku s igrališta, a džudo sam počela da treniram u Partizanu, koji nam je bio tu, u komšiluku. Kada sam počela da vežbam, nisam ni sanjala da ću biti ovde gde jesam. Već s devet godina sam bila prvak Srbije i Crne Gore i svi su počeli da me pritiskaju da je to nešto što moram da nastavim da radim. Iskreno, to mi je smetalo, jer sam želela da idem da se igram. Roditelji su me slali na treninge i ubrzo sam shvatila da je to nešto za šta sam rođena i prihvatila sam potpuno ovaj sport.

Trenutno održavam formu

Pripremate li se za buduće izazove i takmičenja i imate li informacija o tome kada će oni da uslede?

- Najavili su nam takmičenje krajem septembra u Jekaterinburgu, gde bi trebalo da se održi Evropsko prvenstvo, ali apsolutno nikakve informacije ne postoje da li će se to takmičenje zaista i održati. U velikom broju država i dalje nema mogućnosti da se trenira, tako da ne znam kako će se sve to dalje razvijati. Na nama je da održavamo formu i spremni dočekamo takmičenje kada ona budu usledila - kazala je Jandrićeva.

Zbog čega ste s džudoa prešli na sambo?

- Džudo sam počela da treniram 1999. godine, odmah posle bombardovanja. U tom sportu takođe imam veliki broj dobrih rezultata. Trenutno sam šestostruki prvak države, imam dve evropske medalje u mlađim uzrasnim kategorijama, kao i nekoliko medalja s evropskih i svetskih kupova. Nikad nisam prestala s džudom, samo se sada intenzivnije takmičim u sambou. Džudo je 2010. godine promenio pravila i od tada se i kod mene sve promenilo. Morala sam kompletno da menjam stil borbe, a to je kao kada plivač ili trkač promeni disciplinu. Uspela sam da se prilagodim, ali nikada više i da održim vrhunski nivo. Sambo je, s druge strane, dosta grublji, fizički zahtevniji, ali i daleko manje popularan. Više mi odgovara takav stil i zbog toga sam uspešnija u tom sportu.

Kakav je osećaj doneti medalju svojoj zemlji, pogotovo zlatnu?

- Moram da budem pomalo neskromna i da kažem da zaista smatram da imam kvalitet da budem najbolja i samim tim da uvek težim ka zlatu. Imala sam dosta rezultata i prelepih trenutaka u karijeri, ali osećaj koji sam imala posle Evropskih igara bio je neopisiv. I dan-danas se tog dana i tog perioda sećam s mnogo radosti. Svaka medalja ima posebnu težinu, ali zlato je svojevrsna potvrda kvaliteta.

Studirali ste novinarstvo, kako ste uspevali da se posvetite fakultetskim obavezama i da se u isto vreme profesionalno bavite sportom?

- Za mene je sport na prvom mestu, ali mi je obrazovanje bilo jednako bitno. Uvek sam želela da te dve stvari povežem, ali, nažalost, nisam u tome uspela. Trudim se da bar iz hobija nešto piskaram, pa se trenutno bavim posledicama i osećanjima sambista zatvorenih zbog korone u Italiji. Pravila sam intervjue i priče, tako da nije da nisam nastavila u tom pravcu, samo sam promenila prioritete. Uvek treba težiti ka tome da čovek bude najbolja verzija samog sebe, iskoristiti sav kapacitet, jer, u suprotnom, traćimo vreme u životu. Zato uvek gledam da maksimalno iskoristim talente koje mi je Bog podario, ma koliko to bilo naporno.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

- Ovaj karantin mi je omogućio da se odmorim i zalečim povrede. Nestrpljivo čekam zvanična obaveštenja po pitanju takmičenja, a san i cilj mi je da se popnem na najviše postolje na prvenstvu Evrope, jer smatram da mi je tamo i mesto - poručila je sambistkinja Ivana Jandrić.

Stefan Rudakijević