OkoTvoko: Maskarada

To se najbolje videlo u u emisiji „Hit tvit” gde je Željkko Mitrović poznatiji kao di-džej Džeks okupio vrhunski tim za rejting. Doktor Darija Kesić Tepavčević je konačno uspela da se pored Željka slika i sa „srpskom majskom” Svetlanom Ražnatović, a Čeda Jovanović je uspeo posle 17 godina da konačno upozna „srpsku majku” sa kojom se doduše indirektno susretao u akciji „Sablja” i bio pristalica da Ceca treba da nosi nanogincu. Ona je sačekala 17 godina da ga konačno pita za zajedničke prijatelje iz Šilerove, zemunski klan i Spasojevića, za Legiju i da ispriča kakao joj je Sergej Trifunović upao pre deceniju i više u „Stupicu” nepozvan na rođendan, gde je bila i neka pucnjava. Tako da smo i bez obavezne distance prisustvovali času istorije. Bogami pokazalo se „da srpska majka” nije nimalo mutava. A domaćica Verica Bradić umesto da rasplamsa strasti, napravi najgledaniji hard politički tok šou u poslednje vreme i da konačno da čujemo neke nove tabloidne  pikanterije, stalno je spuštala loptu, a ni vlasniku televizije nisu bile prijatne teme iako se kune u rejting. Ovo što smo čuli je padanje maski - onih moralnih, medicinskih ali i estradnih.

Život ne može da se režira kao ni Emisija koja ide lajv. Falila je samo Jelena Kareluša da objasni zašto je ona politički podobnija za Čedu od Svetlane i zašto je bila njegov simpatizer i koji su gresi „srpske majke” kad već to sud ne može da raščivija sve ove godne. U emisiji dizajniranoj za fantastičan rejting, nismo uspeli da saznamo zašto se deca uvlače u javni život. Navodno svi su stava da neće da pominju decu ali su sva deca pominjana poimence... Zašto očevi te dece plaču i da li su suze OK ili se ironiše sa tim suzama, ostaje neodogovoreno.

Na kraju je di-džej Žeks (Željko Mitrović) konstatovao da je zadruga operska predstava za dešavanja u skupštini gde je došlo do tuče i gde je stradao sako Marijana Ristićevića. Pokazalo se da je manje opasno biti na farmi nego u skupštini... Zaboravilo se samo da se u dosta evrpskih parlamenata desilo šamaranje ove godine i da to nije samo naš specijalitet...

Ali i ja sam kao doktorka Darija primetio da u glasnom deranju i pljuvanju ispred skupštinje, niko nije nosio zaštitnu masku i ko zna šta ćemo ako nam se uskovitla ta epidemiološka krivulja. Stravično je i olako upotrebljavanje reči bolesnik, i napadi u stilu „idi pa se leči” koji se mogu čuti u skupštini... Jedina nadležna za to je Slavica Đukić Dejanović ali kako vidim žena je pametna pa se utišala. U ovoj buci nema glasa razuma. Nema razuma. Znamo da izolacija, karantin, seksualna i politička frustracija izazivaju bes i agresiju, ali i razuzdanost.

Protekle nedelje kamere su zabeležile i veliku sramotu za naš grad - kej je bio okupan silnim flašama i đubretom. Najlepši deo grada kao najveća ilegalna deponija. Bilo je toga i pre korone, a evo nastavlja se i posle jer nismo ništa naučili, te smo brže bolje zagadili onu isti prirodu koja nam je nedostajala tokom izolacije. Razumem da je narod pukao. Da je u rečniku medija i  društvenih mreža jezik psovki postao užasan. REM raspravlja da li je primerena reklama za jedno pivo, a na televizijama je u svaki deseti minut poneka psovka. A pre 14 ugasiše godina jednu dobru, kulturnu BK televiziju i marginalizovaše jednog čoveka, samo zbog toga što je bilo previše salate u njegovom informativnom programu i što je davao nagrade i prostora i za kulturu i umetnost. Ali koga sad briga za to. Mi smo savladali prvi talas korone samo još nema leka za psihičko stanje nacije. Tu nikakva izolacija ne pomaže. Možete da bacite televizor, da ga više nikad ne uključite, možete da tvrdite da vas politika ne interesuje. Izbor je jednostavan ili politika ili zdravlje. Svakako će vas prava istina sačekati u svakodnevnom životu. Tu nema nikakvih maski. A da će biti još luđe. Čitajte samo ovu kolumnu svake nedelje pa će vam biti jasno ako već ne pišete sopstveni dnevnik. Džaba Ceca ima pesmu „Popij me ko lek' - ovakav antidpresiv na ovu situaciju je teže naći neko vakcinu protiv korone.