ZDRAVIJI NA DVA TOČKA Subvencije za kupovinu bicikla u sve više država

Postoji inicijativa biciklističkih udruženja Srbije da se biciklistima dozvoli kretanje u žutim trakama tamo gde nema biciklističkih staza, omogući kretanje u jednosmernim ulicama u oba smera, da se proširi i obnovi mreža staza za bicikle… Bicikl je i ekološko prevozno sredstvo pa zašto se ljudi ne bi podstakli da ga koriste tako što bi se na kupovinu bicikla dale subvencije od 50 do 100 evra? Od godišnje nadoknade za prevoz zaposleni može da kupi bicikl, a da ga kasnije od tog novca održava. U samom Novom Sadu postoji inicijativa da se biciklistima dozvoli (bezbedan) prelaz preko Mosta slobode, pa smo upitali Marka Trifkovića dokle se sa tim stiglo:

– Za sada ne nailazimo na podršku struke niti na političku volju da se po tom pitanju bilo šta promeni. Uopšteno govoreći, sve intervencije za koje smo se zalagali nisu skupe, niti zahtevne, ali jednostavno nema volje da se sprovedu. Žao mi je što je to tako, jer u Novom Sadu ima preko 30 hiljada biciklista, to nije mali broj ljudi čije bi potrebe bile olako odbacivane!

Dobra vest je da biciklova na svetu ima više nego automobila, a posle pandemije je gotovo sigurno će taj broj još rasti – naravno u korist dvotočkaša. Naime, mnogi su shvatili da je zdravstveno bezbedniji od ostalih drugih prevoza između ostalog i zato što omogućava distancu koja se preporučuje. Mnogi evropski gradovi koji su inače bili naklonjeni biciklistima sada donose mere koje će im omogućiti još više privilegija, jer ovaj vid transporta smanjuje zagađenje, saobraćajne gužve i traženje parkinga u prenaseljenim gradovima. Italijanska vlada subvencionisaće kupovinu novog bicikla ili električnog skutera sa 500 evra, objavila je ministarka saobraćaja Paola de Mikeli. I sami smo bili svedoci da je bicikl, za vreme vanrednog stanja, kada nije bilo gradskog prevoza, bio odličan način da se za kratko vreme stigne na razne destinacije u gradu.

Nekada vozilo skromnih, a danas osvešćenih – bicikl je prepoznat kao sjajan način prevoza, jer ne zagađuje okolinu, a svojim korisnicima donosi zdravstvene blagodeti. Sigurno se sećate sreće i osećaja velikog postignuća kada ste naučili da vozite bicikl. To znanje ne može da se izgubi, a bicikl može da se vozi celog života – od ranog detinjstva pa do pozne starosti, čak i onda kada osoba jedva stoji na nogama. Vožnja bicikla je dobra i kao zdravstvena prevencija, jer svom korisniku obezbeđuje fizičku aktivnost koja podiže imunitet. Bicikl je tako postao omiljen i kod siromašnih i kod bogatih. Prvima je služio kao transportno sredstvo dok je drugima bio mogućnost rekreacije.

Mada bi izum bicikla mnogi hteli da pripišu čuvenom slikaru i izumitelju Leonardu da Vinčiju, ipak, nema dokaza da je renesansni majstor i zaista osmislio ovo izuzetno vozilo. Možda je bilo više onih koji su bili na tom putu, ali istorija daje prednost nemačkom baronu Karlu fon Drajsu koji ga je izumeo 1817. godine. Njegov bicikl nije baš izgledao kao današnji, više je podsećeo na bicikle „guralice” koje deca sada koriste da bi lakše naučila da voze bicikl. Naime, Drajsov bicikl je imao dva točka, ram i sedlo, nije imao pedale i pokretao se tako što se vozač odgurivao nogama o tlo. Ova vrsta bicikla dobila je naziv dresina po Drajsu.

Škotlanđanin Makmilan je 1840. dodao pedale koje su bile vezane za zadnji točak sistemom poluga. I Francuzi su želeli da poboljšaju ovaj izum pa su Ernest Mišo i njegov učenik Pjer Lalman poboljšali Drajsov model tako što su dodali pedale na prednji točak. Ovaj bicikl nije bilo lako voziti i padovi su bili česti.

Za nova poboljšanja koja su dovela do izgleda današnjeg bicikla zadužen je Džejms Starli, koji je pomerio sic, tako da se dobila bolja ravnoteža i osmislio lančani pogon (povezao pedale lancem za zupčanik i zadnji točak). Takvo vozilo se smatra prvim modernim biciklom, a zanimljivo je da je 1888. godine naš dvotoškaš dobio gume na naduvavanje tako da je pre automobila imao pneumatike!

Vožnja bicikla je postala posebno popularna u Francuskoj, gde je 1910. godine izmišljen sistem koji omogućava da se lanac tokom vožnje sa jednog zupčanika premešta na drugi, čime se menjaju brzine i vožnja prilagođava različitim terenima. Pre nego što je nastao ovaj mehanizam za menjanje brzine, trkači su na raspolaganju imali samo dve brzine, a kada su želeli da ih menjaju, morali su da uklone zadnji točak i ponovo ga vrate na mesto, prilagodivši lanac drugom zupčaniku.

Novi Sad i sva druga vojvođanska mesta su idealni za ovakav vid prevoza, a ko voli izazove može da krstari Fruškom gorom – ima li boljeg načina da upozna njene lepote. Danas je sve više onih koji se odlučuju da biciklom odlaze na izlete, turistički obilaze druga mesta, pa čak i druge države. Cikloturizam je u porastu jer su mnogi otkrili da je ovo idealan način da se upozna i doživi neki drugi kraj.

Čuveni pisac Ernest Hemingvej je rekao da „vozeći bicikl čovek najbolje nauči o reljefu, zato jer mora da se oznoji vozeći uzbrdo i da se spusti nizbrdo. Na taj način on ga pamti onakvim kakav zaista jeste. Iz automobila čoveka impresioniraju samo visoke planine, ali on nema precizno sećanje na predele kojima je proputovao kao što to biva na biciklu.” Drugi bi dodali da putovanje automobilom, vozom ili autobusom je kao da gledate dobar film, ali kada putujete biciklom, vi ste glavni akter u tom filmu.

Naš sugrađanim biatlonac Zoran Zivlak upravo biciklom obilazi svet. Trenutno je na jednom velikom putovanju kroz Aziju. Još jesenas je krenuo ka Japanu da bi na leto stigao u Tokio, na Olimpijske igre. No pandemija korona-virusa ga je usporila, a igre su odložene... Tokom poslednja tri meseca je „zaglavljen” u Laosu. Gde će ga njegov put odvesti verovatno zavisi od mnogo faktora, a kada se konačno vrati u Novi Sad biće to jedna uzbudljiva priča koju ćemo vam sigurno preneti.

Ono što bi svakako trebalo spomenuti, kada je bicikl u pitanju, je njegova efikasnost. Naime, kada se uporedi njegova težina i brzina shvatiće se da je bicikl efikasniji od bilo kog trkačkog automobila! Jedan bicikl omogućava vožnju od hiljadu kilometara za ekvivalent energije od nepuna dva litra benzina. Svaki razlog da sednete na bicikl je dobar, a ako vas ova priča inspiriše da izvučete stari bicikl iz svog podruma, ili šupe, zategnete neki šraf, obrišete prašinu, naduvate gume i krenete da ga vozite, onda je cilj postignut!

Marina Jablanov Stojanović