JEZIKOMANIJA Vokativ ženskih imena
Moja rođaka, inače strastveni ljubitelj i poštovalac pravilnog srpskog jezika, skrenula mi je pažnju na greške pri izgovaranju vokativa ženskih i muških imena.
Za vokativ su važni završetak imena ili broj slogova u njemu, kao i akcenat.
Višesložna ženska imena, kao Aleksandra, Marina, Marija, Violeta, Dragana, Jelena, Nataša, Ivana, Emilija, Lenka... uvek imaju vokativ na –a.
Trosložna i višesložna imena sa završetkom na -ica, kao što su Slavica, Dragica, Milica, Zorica, Vladica, imaju u vokativu –e.
Imena Lola, Jana, Nera, Iva, Ida, Kaja, Maja, Una, Luna, Eva, Ava, Nena, Srna, Sena, Sara, Lena, Lara, Mara, Dara, Rada, Nada, Sava imaju vokativ na -o, jer dvosložna imena na -a s dugouzlaznim akcentom dobijaju u vokativu nastavak -o: Jano, Majo, Uno, Luno, Evo, Avo, Neno, Seno, Saro, Leno, Laro.
Ova imena predstavljaju najveći problem, jer svi bi da devojčice i devojke koje se tako zovu dozivaju u nominativu, jer im valjda zvuči savremeno i inostrano, ali tako ne može po gramatičkim pravilima srpskog jezika.
Dvosložna imena s kratkosilaznim akcentom: Ana, Ena, Mia, Ema, Nia, Ela, Mina, Mila, Anja, Sanja, Dunja, Lea, Tea, Rea, dozivaćemo isto tako kao što je u nominativu
Imena Iris i Ines ne menjaju se po padežima, kao ni druga imena stranog porekla, kao što su Brižit, Karmen, Nives, Ingrid, Liv, Šeron...
M. Mirković
